Pozorište u dvadeset prvom veku zauzima sasvim novo mesto u javnom dijalogu. Nove tehnologije preuzimaju mnoge od funkcija drugih medija, pa i umetničkih, a ti mediji, sa svoje strane, moraju uvažiti osobenosti savremenih načina komunikacije koje sobom nose nov doživljaj vremena, prostora i sveta uopšte. Kultura i umetnost, kao živi segmenti duhovnog identiteta na nacionalnom ali i internacionalnom nivou, u uslovima najšire dostupnosti informacija, u obavezi su da svet spoznaju na nov i osoben način, u skladu sa izmenjenim parametrima, vrednostima i jezikom. Potrebno je takođe da se podstiču, neguju i ostvaruju inovativni umetnički sadržaji i ...