Rekvijem za L.

Bitef će svečano biti zatvoren u Sava Centru muzičkom predstavom Rekvijem za L., koja je početkom 2018. imala svetsku premijeru, a od tada je gostovala, s velikim uspehom, na nekoliko velikih međunarodnih festivala. U osnovi predstave, iza koje stoji nekoliko uglednih evropskih koproducenata, a izvodi je poznata belgijska kompanija le bale se d la be, nalazi se muzička partitura Fabricija Kasola, koja inventivno spaja Mocartov Rekvijem, afričku muziku i još neke muzičke tradicije. Na ovu muziku je Alen Platel, jedan od vodećih svetskih koreografa, komponovao scensku partituru, jedan istovremeno minimalistički i monumentalni pogrebni ritual koji spaja različite tradicije, ali ga izvodi ansambl sastavljen skoro samo od Afrikanaca. Čini se da je obred posvećen nepoznatoj beloj ženi, čiji se poslednji sati života prate preko video-rada u pozadini. Iako je reč o intimnoj, nežnoj i dirljivoj priči o umiranju, predstava Rekvijem za L. poprima, budući da je namerno određena da zatvori festival, političko značenje: u kontekstu 52. Bitefa ona postaje „crno opelo" za „beli svet", čiji ćemo raspad, uzrokovan novim desničarskim pokretima, autoritarnim režimima, ugrožavanjem demokratskih vrednosti i ljudskih prava, pratiti u predstavama koje će na programu biti pre nje.

O PREDSTAVI

Četrnaest muzičara iz celog sveta okupilo se oko Mocartovog Rekvijema. Rekonstruišući ga, oni stapaju sopstvene muzičke uticaje sa žanrovima poput džeza, opere i popularne afričke muzike. U svojstvu muzičkog reditelja, kompozitor Fabricio Kasol nastavlja da piše umetničku autobiografiju u kojoj oko jedne teme plete različite muzičke kulture. On uvek iznova traga za načinima da ispiše nove priče putem usmenih i pisanih tradicija. Za potrebe Rekvijema, Kasol povezuje muzičare sa kojima je ranije sarađivao (na predstavama Magbet i Fatalni udarac, na primer) sa umetnicima sa kojima radi prvi put. Na teatarskom nivou, reditelj Alen Platel i grupa muzičara tragaju za načinima na koji će prizore i asocijacije koje Rekvijem izaziva da transponuju u vizuelnu i fizičku formu: od rekvijemske mise do masovne grobnice u koju je i sam Mocart bačen.

O AUTORIMA

FABRICIO KASOL (1964) već dvadeset pet godina kompozitor je i saksofonista benda Aka Moon. Često sarađuje sa koreografima poput Alena Platela (le bale se d la be - vsprs, pitié!, Fatalni udarac), Ani Terezom de Kirsmeker (Rosas), Lemijem Ponifasijem sa Samoe (Mao Company), Faustinom Linjeom iz Kongoa (studio Kaboka). U operi, sarađivao je sa Filipom Bozman-Lukom Bondijem, a u pozorištu sa trupom Tg Stan. Njegova bliska saradnja sa KVS, Flamanskim kraljevskim pozorištem, u vreme dok je ono bilo pod vođstvom Jana Gusensa, urodila je umetničkom rezidencijom u operi De Munt La Monnaie, pod vođstvom Bernara Fokrula. Od 2012, umetnik je na rezidenciji pri Fondaciji de l'Abbaye Royaumont, nadomak Pariza, gde je nastavio izučavanje kultura sveta. Počeo je da se zanima za vanevropsku muziku posle posete Aka pigmejima u centralnoj Africi 1992, a potom se zainteresovao i za Aziju (naročito Indiju) i Afriku. Svoje ogromno poznavanje muzike iz usmene i pisane tradicije, kamerne muzike i simfonijskih dela, Kasol prenosi polaznicima radionica i master-klasova koje drži širom sveta: na Konzervatorijumu National Supérieur u Parizu, na Kraljevskoj akademiji u Londonu, na Konzervatorijumu u Jerusalemu, u Alžiru, Pekingu, Berlinu, Čenaju, Tunisu i Rojomonu.

ALEN PLATEL (1964) obrazovanje je stekao iz oblasti remedijalne edukacije, dok je kao reditelj samouk. Sa grupom prijatelja i rođaka je 1984. osnovao malu grupu, s kojom je nastavio da sarađuje. Predstava Emma (1988) ukazala je na njegovu orijentaciju ka rediteljskom poslu. Režirao je i Bonjour Madame (1993), La Tristeza Complice (1995) i Iets op Bach (1998), koje je trupa le bale se d la be (kako je u međuvremenu dobila naziv) lansirala u sam vrh međunarodnog pozorišta. Na sličan način je i njegova saradnja sa Arnom Sijerenom uticala na omladinsku pozorišnu trupu Victoria iz Genta, sa kojom je radio tri predstave: Moeder en Kind (1995), Bernadetje (1996) i Allemaal Indiaan (1999). U saradnji sa rediteljem Frankom van Lekom, nastala je Gardenija (jun 2010), predstava u kojoj nam zatvaranje transvestitskog kabarea omogućava da zavirimo u privatne živote jedne nezaboravne grupe starih umetnika. Tokom 2015, Alen Platel i Frank van Lek obnovili su saradnju, a u predstavi En avant, Marche! pridružio im se i Stiven Prengels, u komadu o društvu inspirisanom tradicijom fanfara i bras bendova. C(H)ŒURS (2012),, do sada najveći Platelov projekat, rađen je po narudžbini operskog reditelja Žerara Mortijea. Platel je radio na čuvenim horskim scenama iz Verdijevih opera, kojima je kasnije dodavao muziku iz dela Riharda Vagnera. U projektu C(H)ŒURS on istražuje - zajedno sa svojim plesačima i horom Teatra Real - koliko jedna grupa može da bude „opasno predivna“.

IZVODI IZ KRITIKA

Belgijski koreograf i reditelj Alen Platel i kompozitor Fabricio Kasol sarađuju po četvrti put. Fuzionišu umetnosti. Rekvijem za L. je pokušaj da ukrste nezavršenu, tuđom rukom dovršenu kompoziciju Volfganga Amadeusa Mocarta sa savremenom muzikom… Tek u trenutku kada je sve organsko ugašeno, najbliži se usuđuju da ljube telo. Na ekranu puštaju na volju bolu - i olakšanju što je okončan. Vide se samo njihove ruke, kosa i leđa kako se naginju nad leš. Ali i to je dovoljno da bi se znalo da kad smrt zaseni život, život se ipak nastavlja.

Dorion Vajkman, Zidojče cajtung

Rekvijem za L. suočava nas sa sopstvenom smrtnošću na način koji je istovremeno i tužan i radostan, miran i bučan. To je delo jedinstvene snage koje, ukoliko mu se prepustite, izaziva katarzu.

Tereza Gerero, KALČR Visper

Ova neobična obrada Mocartovog Rekvijema, naizmenično svečana i dostojanstvena, ali i radosna i živahna, mogla bi se doživeti kao skup ožalošćenih. Izvođači su pretežno u crnom. Većina ih je u gumenim čizmama (što nagoveštava skakanje po tim grobovima kada se dosegne klimaks). Njihovo muziciranje je majstorsko, predvođeno izvođačima klasičnog pevačkog obrazovanja nasuprot muzički opuštenijem stilu žilavih pevača iz Afrike.

Donald Hatera, Tajms