Svita br.3 'Evropa'- Predstava | 52. Bitef

Posle velikog uspeha ostvarenog na 50. Bitefu – specijalne nagrade žirija i nagrade publike, francuski reditelj Žoris Lakost ponovo je na našem festivalu, i to na njegovom otvaranju. Posle Svite br. 2 sad je na redu, logično, Svita br. 3, koja ima i dodatnu odrednicu – Evropa. Upravo ta odrednica precizno određuje temu ove veoma originalne muzičke predstave: presek stanja u svim zemljama-članicama Evropske unije, kada je reč upravo o poštovanju „evropskih vrednosti". Kao i raniji projekti Žorisa Lakosta iz ovog ciklusa, i Svita br. 3 ‘Evropa’ zasniva se na njegovom istraživačkom projektu Enciklopedija reči, on-line arhivi bezbrojnih, sasvim raznovrsnih audio-zapisa, u rasponu od političkih govora do slučajnih razgovora na ulici. Kompozicija ove svite vrlo je jednostavna, stroga i transparentna, gotovo klasicistička: na sceni se nalaze samo koncertni klavir, pijanista i dvoje pevača koji izvode jedan, u osnovi, statični muzički resital sastavljen od 28 numera, koji se s vremenom koreografski razigrava, usložnjava i oneobičava. Svaka od numera ovog resitala svodi se na po jedan audio-zapis iz svake zemlje Evropske unije, peva se na jeziku te zemlje, dok tematski izoštrava – bez obzira da li je u pitanju govor u parlamentu ili amaterski YouTube rad – neku od ozbiljnih opasnosti s kojima se danas suočava evropski projekat: desni populizam, ksenofobija, netrpeljivost prema Jevrejima i izbeglicama iz muslimanskih zemalja, autoritarne vlasti, kapitalizam u najsirovijem vidu... Vrlo duhovita, lišena moralisanja, patetike i ideološkog dociranja, Svita br. 3 ‘Evropa’ je pametna, racionalna i rafinirana dijagnoza skretanja evropskih društava udesno i, kao takva, ona, na samom početku, jasno postavlja tematsku liniju 52. Bitefa.

O PREDSTAVI

Enciklopedija reči je 2013. godine pokrenula ciklus četiri „Horske svite“ zasnovane na istom principu: žive reprodukcije audio-materijala iz zbirke Enciklopedije reči. Kao i u Sviti br. 1 i Sviti br. 2, te govore i ovoga puta verno rekonstruišu dva izvođača, s namerom da verno dočaraju njihovu govornu dimenziju i sve nijanse njihove melodije, njihovog ritma, intenziteta i njihove boje glasa. Takav način izvođenja pruža mogućnost publici da ih čuje na način koji je najbliži onome kako su izgovorene, iako se realizuju u fiktivnim, pozorišnim okolnostima. Uznemirujuće propovedi, uputstva za rukovanje, sramne izjave, verbalno nasilje, monolozi o samoći, policijska brutalnost, govor mržnje, konfuzna trabunjanja o zaverama, standardizovani razgovori za posao, treninzi za lični razvoj, javna poniženja, tinejdžerska negodovanja... Svakodnevno nas sa svih strana zasipaju izjave koje kod nas izazivaju stid, gađenje, koje nam smetaju, koje nas ljute, šokiraju, nerviraju, ili nas navode da osetimo sažaljenje nad onim ko ih izgovara. Kako im prići? Kojim strategijama treba da pribegnemo ne bismo li ih zadržali na distanci? Može li nam muzika pomoći da ih neutrališemo, da ih izvrgnemo ruglu, da se momentalno odbranimo od njihovog nasilnog dejstva, i može li ona da promeni perspektivu i omogući nam da ih sagledamo na neki dublji način? Da li nas umetnost može osloboditi uticaja zmijskih jezika i otrova koji kaplje sa njih?

O AUTORIMA

ŽORIS LAKOST piše za pozorište i televiziju od 1996. godine, a produkcijom sopstvenih predstava bavi se od 2003. godine 2005, zajedno sa Stefani Begen kreirao je 9 lyriques pour actrice et caisse claire, a 2007. Purgatoire u pozorištu Théâtre National de la Colline. Od 2007. do 2009, bio je jedan od direktora pozorišta Les Laboratoires d'Aubervilliers. Crpeći inspiraciju iz književnosti, pozorišta, plesa, vizuelnih umetnosti, muzike i fonetske poezije, svoja dela uvek zasniva na opsežnim istraživanjima. Godine 2009, pokrenuo je projekat Hypnographie s namerom da istraži primenu hipnoze u umetničke svrhe: producirao je radio-dramu Au Musée du sommeil (2009), izložbu-performans Le Cabinet d'hypnose (2010), izložbu 12 pripremljenih snova (GB Agency Paris, 2012), komad Le vrai spectacle (2011), i performanse Restitucija (2010), La maison vide (2012) i 4 pripremljena sna (za April Mart, Žonatan Kauet, Tonija Konrada i Eni Dorsen) u Njujorku, oktobra 2012. godine. Pokrenuo je dva kolektivna projekta, le projet W (2004), i Enciklopediju reči 2007, s kojom je kreirao predstave Parlement (2009), Svita br. 1 (2013), Svita br. 2 (2015) i Svita br. 3 ‘Evrope’ (2017).

Muzika PJER-IVA MASEA nalazi se na tromeđi savremene klasične muzike, elektroakustične kompozicije i sound art-a. Rođen 1980. u Francuskoj, Pjer-Iv Mase studirao je muziku (klavir i klasične udaraljke), posvetivši se, s vremenom, u potpunosti komponovanju. Njegov prvi album, Faux-Jumeaux, izdala je diskografska kuća „Tzadik“ Džona Zorna, 2002. godine. Usledilo je nekoliko albuma u izdanju kuća „Sub Rosa“, „Orkhêstra“ i „Brocoli“. Njegovu muziku su izvodili ansambl l’Instant Donné, pijanista Deni Šuje, britanski sopran Natali Rejbuld, svirač jednostrukog jezička Silvan Kasap, kao i gudački kvartet „Amôn“. Mase je bivao pozivan i/ili po narudžbini komponovao za Festival d’Automne à Paris (monografski koncert 2012, u Théâtre des Bouffes du Nord u Parizu), Villette Sonique (Pariz), Ars Musica (Brisel), Les Musiques, MIMI (Marsej), AngelicA (Bolonja), Santarcangelo (Rimini), Akousma (Montreal)... Kao izvođač, sarađivao je, između ostalih, sa grupom Matmos, Ričardom Šartjeom, Endrjuom Berdom. Sarađivao je sa piscima/rediteljima Kristofom Fijatom, Žorisom Lakostom, plesačima An Kolo, Fabrisom Ramalengom. Godine 2014. dobio je grant „hors les murs“ (Francuski Institut) za projekat Contreflux, koji je podrazumevao jednomesečni boravak u Sjedinjenim Američkim Državama. Kao profesionalni muzikolog (Univerzitet u Parizu VIII), napisao je knjigu Musique et document sonore (Muzika i zvučni dokumenti).

IZVODI IZ KRITIKA

Izvrsne izvođače Bjanku Januci i Lorana Deleja u sinkopiranom ritmu na klaviru prati Deni Šuje. Muzičku partituru za tekstove koje je odabrao i uobličio Žoris Lakost napisao je Pjer-Iv Mase. U ovom komadu, često iznenađujućem i raznovrsnom do krajnjih granica, čulni užitak ublažava hladan tuš sakupljenih reči koje se kreću u registru od najnižeg populizma preko scena zjapeće banalnosti ili komičnih trenutaka, do najodurnije prljavštine.

Žan-Pjer Tiboda, Medijapart

Ove govorne scene zaista su se odigrale - bile su snimljene i transkribovane, a izvođači su ih potom naučili i izvode ih na originalnim jezicima. Skandiranje govora sakupljanih po čitavoj Evropi, uživo je upotpunjeno klavirskom pratnjom. Ovaj resital (koji se i gleda) kreće se od političkog govora, preko uzvika sportskog trenera, do usamljeničke ispovesti na Jutjubu. Ošamućujuć je, a osobito poučan zahvaljujući sposobnosti umetnika da iz reči izvuče vrhunac ispraznosti ili kvinteseciju poezije.

Žoel Gajo, Telerama

Iako je već sam po sebi izazivački i zabavan, ovaj repetativni govor dobija punu snagu i veličanstvenost zahvaljujući muzikalnosti izvornih jezika, čija je ritmičnost na sceni pojačana udarcima klavira koji, ništa ne naglašavajući, partituru dovodi do ritmovnog i izražajnog ključanja. Srž globalnog uspeha svakako je muzička kadenca Pjer-Iva Masea, koja se usklađuje s ritmom svojstvenim svakim od jezika i omogućuje dvoma izvođačima prelaze iz prozaične pripovesti u svojevrstan savremeni resital i pesmu. Oba izvođača su čudesni pevači sposobni da izvode ‘skečeve’ predstave na 22 zvanična evropska jezika.

Kristijan Žad, Rtbf (Brisel)