О ПРЕДСТАВИ

Најпознатији Пиранделов комад и један од најпознатијих драмских комада уопште - Шест лица тражи писца - игра се на даскама Сатиричког казалишта „Керемпух“. Још 1921. Пиранделови су ликови кренули у потрагу за писцем, која непрекидно траје до данашњег дана. У тој потрази се, осим писца, нашло још штошта, а што ће се наћи у „Керемпуховој“ представи коју поставља Оливер Фрљић. У друштву које последњих двадесет и шест година опсесивно тражи свој идентитет, као и писца, ова Пиранделова драма о позоришту добија и нека нова значења. Као потписник Манифеста фашистичких интелектуалаца, аутор Пирандело свакако налази идеолошке ођеке и у данашњој Хрватској - барем по броју ликова који га, и не знајући, траже.

О АУТОРИМА

ЛУИЂИ ПИРАНДЕЛО био је свестрани талијански књижевник чији опус укључује канонске прозне и драмске наслове захваљујући којима је првенствено и стекао славу. Па ипак, можда ваља тек узгред споменути да је своју књижевну каријеру започео поезијом. За свој је стваралачки рад примио и Нобелову награду за књижевност. Можемо наставити са низањем пишчевих наслова и награда, али сматрамо како је од тога много занимљивије завирити у Пиранделов, у најмању руку, контроверзни приватни живот који је обликовао текстове у којима се аутор готово без изузетка врац́ао управо проблему породице. Родио се на сиромашном југу Сицилије, у породици имуц́них и политиц̌ки врло активних индустријалаца ангажованих у покрету за уједињење и демократизацију Италије, Il Risorgimento. С оцем се никад није добро слагао: Пирандело је желео студирати књижевност док је његов отац инсистирао на томе да преузме породични посао. Пирандело је започео везу с рођаком, а постављен му је ултиматум између студија и брака. Одабрао је ово прво и стекао диплому у Немачкој, а по повратку у Италију оженио се и добио троје деце. Колико је веровао у Мусолинија доказује, између осталога, и чињеница како је своју медаљу Нобелове награде предао фашистичкој влади не би ли на тај начин подржао Дучеове империјалистичке аспирације. Након што је супругу затворио у психијатријску установу, а после тога дошао и у сукоб с фашистиц̌ким челницима, због чега је остатак живота провео под контролом тајних служби, умро је сам у свом дому у Риму 1936. године, оставивши за собом један од најрелевантнијих књижевних опуса у првој половини 20. века.

ОЛИВЕР ФРЉИЋ рођен је 1976. у Босни и Херцеговини. Завршио је филозофију, религијску културу и режију у Хрватској, а данас ради као редитељ, аутор, глумац и теоретичар широм Европе. Представе су му донеле неколико награда и позива на међународне фестивале међу којима су Viner festvohen (представа Мрзим истину!, 2010), као и Фестивал нове драме у Хајделбергу (комад Black Box Shoe, који је режирао у позоришту Шаушпилхаус у Дизелдорфу). Од 2014. до 2016. био је на месту уметничког директора Хрватског народног казалишта у Ријеци. Са те позиције почетком 2016. подноси оставку из протеста према културној политици Хрватске. Оливер Фрљић учествује у пројекту Szenen-Wechsel (Промена сцене, програм фондације Роберт Бош), који се реализује при позоришту „HAU Hebbel am Ufer“. У јуну 2017, Фрљић гостује у позоришту „Максим Горки“ са представом Клетва, базираној на делу Станислава Виспијанског. Премијера те представе у позоришту Teatr Powszechny изазвала је политички скандал и привукла пажњу међународне јавности. Године 2018, Фрљић први пут ради са ансамблом позоришта „Максим Горки“. Са представом Горки - Алтернатива за Немачку? Фрљић следи логику политике у циљу преиспитивања позоришта и демократског система.