NO43-Prljavstina - Predstava | 52. Bitef

Teatar NO99 biće jedno od najvećih otkrića za publiku 52. Bitefa, posebno ako se ima u vidu to da na našem festivalu nikad nismo videli nijednu trupu iz Estonije. Međutim, ova kompanija već je međunarodno poznata i priznata, posebno otkako je 2017. godine dobila prestižnu nagradu „Premio Evropa: Pozorišna realnost", a njen rediteljski tandem, Ene-Lis Semper i Tit Ojaso, režirao je i u drugim sredinama, pre svega u Nemačkoj. Predstava NO43 Prljavština vid je fizičkog teatra pre nego savremenog plesa, s izraženim likovnim aspektom. Deset telesno sjajno artikulisanih dramskih glumaca izvode, u ringu ispunjenom blatom, niz raznovrsnih, pretežno neverbalnih situacija: u rasponu od scena iz svakodnevnog života do onih koje razvijaju hrišćanske alegorije. Zajedničko im je to što su sve komične i apsurdne, kao neka varijacija Joneskovog teatra, ali i to što grade „globalnu metaforu" raspada savremenog sveta – onog koji se „valja u blatu". Ali, upravo to što se glumci doslovno valjaju u blatu i što se situacije stalno menjaju i razvijaju u novim, neočekivanim i apsurdnim pravcima, onemogućava da predstavu svedemo samo na ovu, površnu metaforu: njen snažan performativno-vizuelni efekat odnosi prevagu nad bilo kojim izričitim značenjem... Starija publika Bitefa sigurno će se s nostalgijom prisetiti predstava posle kojih je razvijena predrasudu da je beogradski festival novih tendencija mesto gde „publiku gađaju blatom".

O PREDSTAVI

Ima onih koji savremeni svet smatraju jednim o najvećih dostignuća čovečanstva. Sa druge strane, postoje oni koji smatraju da se danas sve svodi na lično postojanje. Predstava Ene-Lis Semper i Tit Ojasona NO43 Prljavština predstavlja koreografsku simfoniju o trenutku raspada sveta, ispunjenu maksimalnom pažnjom i energetskim nabojem ljudi na sceni. To je predstava koja vas zgrabi i ne pušta. „Prošlo je već pet dana, a ja i dalje ne mogu iz glave da izbacim taj prizor“, napisao je jedan kritičar. „Prizori su izuzetno moćni, a predstava oduzima dah. Tako izvanredna predstava možda nikada ranije nije viđena u estonskom pozorištu.“ Predstava je odmah nakon premijere pokrenula vatrenu diskusiju i u medijima i među širom javnošću. Neki su smatrali da takve predstave ne treba da postoje, dok su drugi izjavljivali da nikada ranije nisu videli tako uzvišenu i poetsku predstavu.

O AUTORIMA

ENE-LIS SEMPER (interdisciplinarna umetnica) i TIT OJASO (pozorišni reditelj) osnovali su 2005. godine Teatar N099, čiji su i umetnički direktori. Njih dvoje su postali neraskidiv dvojac koji je, zajedno sa glumcima trupe Teatar NO99, doživeo ogromno priznanje za svoj rad širom Evrope. Ojaso i Semper kreiraju razne pozorišne forme, od predstava što se igraju u kancelarijama i drugim nepozorišnim prostorima, do radova za televiziju i film, kao i grandiozne predstave za publiku od nekoliko hiljada ljudi. Često biraju vizuelno izražajni scenski pristup i hrabro pokreću najkompleksnija društvena pitanja. Poslednja predstava Ene-Lis Semper sa trupom Teatar NO99 jeste predstava NO33 Histerija, koja je premijerno prikazana u decembru 2017. godine. Poslednja predstava Tita Ojasoa sa trupom Teatar NO99 bila je NO32 Dobronamerni, zasnovana na istoimenom romanu Džonatana Litela, čija je premijera bila u decembru 2017. godine. Osim sa trupom Teatar NO99, Tit Ojaso i Ene-Lis Semper svoje međunarodne karijere već godinama grade kroz saradnju sa Minhener Kameršpile i Talijateatar Hamburg (Nemačka), gde je jedna od njihovih poslednjih predstava bila Sat tokom kog nismo ništa znali jedni o drugima Petera Handkea, čija je premijera bila u aprilu 2015. godine. Ta predstava pozvana je na festival Viner Festvohen (Austrija) i Rurfestšpile (Nemačka, obe 2015. godine), a bila je prikazana i na otvaranju Holand Festivala (Holandija, 2016). Poslednja predstava Ojasoa i Semper u Talijateatru, Ivica i Marica, premijerno je prikazana u aprilu 2018. godine. Kao glavna karakteristika rada Semper i Ojasoa često se navode velika scenska energija i kompaktnost glumačkog ansambla. Njihov rad, osim toga, odlikuje i njihovo umeće da iz ličnih iskustava i emocija razviju društvene metafore.

IZVODI IZ KRITIKA

„Upravo se to događa u predstavi NO43 Prljavština. Tela uskomešana u blatu. Dodiruju se, maze, grle, često pribegavajući manje ili više smelim seksualnim strategijama, neobuzdanoj masturbaciji. Međutim, svi ti pokreti i gestovi, ma koliko besni ili nežni, neizbežno se na kraju ispostave da su potpuno neostvarivo tkanje, skoro očajnički san o mogućem razvoju nekog životnog projekta. A tu neostvarivost odlično simbolizuje s jedne strane voda, kojom izvođači polivaju jedni druge kofama ili crevom (kada padnu na zemlju, čisti i mokri, kao pravi magneti za blato), a s druge strane, neodoljivi komični efekat oneobičenja, kada jedni drugima, tako štrokavi, skidaju sa ramena neku dlaku ili iz kose slamku.“

Enriko Fjore, Kontrošena

„Odela i haljine protagonista neprikladne su za ples po blatu. Od publike ih, ne iz bezrazložnog straha od prskanja, odvaja staklena pregrada, jer se bez zazora i bojazni isprobava sve što se sa blatom raditi može: od bauljanja kroz njega, do kljukanja i gađanja njime. Skoro bez reči, ali s velikom preciznošću i telesnim naporom, NO43 Prljavština razvija bitku u blatu kao kamernu dramu o međuljudskim odnosima u kojoj se muški čopor mačoidno i seksualno, nasilno ogrešuje o ženske likove. U poslednjoj fazi, ansambl Semperove priželjkuje nevinost životinja na pojilu.“

Mihael Vurmicer, Der štandard

„Reditelji nas iz scene u scenu podsećaju na činjenicu da je svet na ivici kataklizme. Katastrofa je na pragu, sledi kraj svega: prirode, društva, ekonomije, politike, morala, etike. Trčanje, padanje, vođenje ljubavi, plivanje u blatu, to je sve način života poznat Sologubovim junacima, a sada predstoji i nama.“

Jana Merzon, Tieter tajms