O PREDSTAVI

Štefan Kegi i njegovi saradnici proveli su dve godine obilazeći bolnice za negu neizlečivih bolesnika, kao i obične bolnice, naučne laboratorije i pogrebne zavode, domove za smeštaj starih lica i religijske centre, pogrebnike, neurologe i advokate - sve one koji se svakodnevno suočavaju sa temom smrti. Potom su se susreli sa ljudima koji su, svako iz svog razloga, odabrali da se pripreme za sopstvenu smrt. Sa nekima od njih napravili su posebne prostorije u kojima je svako mogao da izrazi svoju ličnu Zaostavštinu. U svakoj od tih soba otkrivamo ostatke života koji će ti ljudi ostaviti za sobom, način na koji oni zamišljaju sopstvenu smrt, ili rekonstrukciju načina na koji oni zamišljaju prizor smrti, u svakom slučaju, neki deo njihovog zaveštanja ili nešto što žele da podele sa drugima pre nego što napuste ovaj svet. Distanca svojstvena umetničkom stvaranju dala je tim ljudima smelost da osmisle svoj odlazak i da zamisle mesto koje će podsećati na njih. Jedan stariji bračni par koji je odlučio da umre zajedno seća se svog života i mladosti; jedna žena uspeva da ostvari veliki san pre nego što će umreti; jedan otac se obraća kćerki; jedan naučnik detaljno ispituje tehničke aspekte sopstvene smrti; jedan stanovnik Ciriha, turskog porekla, vidi svoju smrt kao povratak korenima i domovini.

O AUTORIMA

ŠTEFAN KEGI autor je dokumentarnih pozorišnih komada, radio-emisija i radova u urbanim sredinama koje stvara kroz raznovrsne saradnje. Polazeći od istraživanja, javnih audicija i konceptualnih procesa, on pruža priliku „stručnjacima“ koji nisu glumci, ali imaju šta da kažu, da progovore. Na taj način je u pozorištu u Bazelu režirao Mnemopark, maketu sveta železnice - živi snimak (u razmeri 1:87) koji je do sada prikazan u preko trideset gradova, od Tokija do Montreala. Kegi je više od tri godine putovao Evropom i Azijom sa dvojicom bugarskih kamiondžija u kamionu pretvorenom u pokretno gledalište (Cargo So a). Godine 2008. pokrenuo je „Radio Muezzin“ u Kairu - projekat o pozivu na molitvu u ovo doba tehničke reprodukcije, a 2011. je režirao Bodenprobe Kasachstan o migraciji i nafti u centralnoj Aziji. Trenutno je na turneji sa projektom Remote X, modularnom sajt-specifik audio-turom za 50 slušalaca. Kegi je 2010. nagrađen Evropskom nagradom za kulturni diverzitet. Godine 2011. bio je selektor „Idiom“-sekcije Malta Festivala Póznan. Kegi sarađuje sa Helgardom Haugom i Danijelom Vecelom, a ta saradnja je objedinjena u kolektiv Rimini Protokol. Ideja vodilja Rimini Protokola jeste da razbije osećaj realnosti i da svaki od novonastalih komadića prikaže iz neke neobične perspektive. Rimini Protokol je 2007. dobio pozorišnu nagradu „Faust“, Evropsku nagradu za nove pozorišne forme 2008, a 2011. Srebrnog lava na Venecijanskom bijenalu izvođačkih umetnosti. Višeslojna video-instalacija Sobe situacija, o industriji oružja, dobila je nagradu Excellence na 17. Medija Festivalu u Japanu. Štefan Kegi je 2015. dobio Swiss Grand Award za Pozorište/ Hans Reinhart Ring.

DOMINIK IBER je scenograf i reditelj čiji rad otvara nove prostore performativnih umetnosti. Najviše voli da stvara u prostorima kojima može da prisustvuje ne samo publika već u koje mogu da uđu i da ih dožive pojedinci, pa i čitave grupe. Pristupom pojačane stvarnosti, oni rade na širenju čulnih iskustava, umetnički oblikujući, aktivirajući i manipulišući stvarnim prostorima i situacijama. Kao rezultat toga, publika se aktivno uključuje i istražuje iznenađujuće osobine svog okruženja. Od 2008, Dominik Iber redovno sarađuje sa Štefanom Kegijem i Lolom Arias na predstavama Airport Kids, Heuschrecken, i Familienbande, a sa Sebastijanom Niblingom na predstavi Volpone u pozorištu Šaušpil Bohum i na predstavi CARMEN DISRUPTION u Šaušpil Hamburg. Iber je, zajedno s Bernhardom Mikeska (mikeska: plus:blendnjerk), autor serije pozorišnih instalacija u pozorištu Šaušpil Frankfurt, kakve su Rašomon: ISTINA JE PORED NAS, MARIENBAD :: uskoro, kao i J t’aime :: Je t’aime:: i Making of :: Marylin. Godine 2009, grad Cirih je Iberov rad nagradio s tromesečnim studijskim boravkom u Njujorku. Dominik Iber stalni je predavač na ZHdK - Univerzitetu umetnosti u Cirihu.

IZVODI IZ KRITIKA

Razmišljate li ikad o sopstvenoj smrti? Da li razmišljate o tome na koji način biste se iskrali, i kakav biste trag voleli da za vama ostane? Čak i ako to ne činite, ta pitanja će vam se vrteti po glavi kad odgledate predstavu Zaostavština, delo snažnog senzibiliteta. Projekat je kreirao Štefan Kegi, stručnjak za „pozorište stvarnosti“, zajedno sa Dominikom Iberom i Rimini Protokolom. Zajedničkim snagama, oni nam predstavljaju glasove devetoro ljudi, i starih i mladih, koji su, svako iz svog razloga, omogućili da njihova smrt bude predmet istraživanja.  Taj put u carstvo smrti nije razdragan, ali nije ni zlokoban i tmuran. To je poziv da razmislimo o svom zagrobnom životu.

Mari-Pjer Ženekan, Le Temps

 

Predstavom Zaostavština, Štefan Kegi i njegov tim uveliko prevazilaze jednostavan dokument, sirovo svedočenje koje ponekad imamo priliku da vidimo u lepim umetnostima. Svakome od devetoro ljudi koji su odlučili da mu se povere, on je obezbedio lično mini- pozorište. Oni su sami odabrali scenografiju, vreme im je ograničeno, ali im je pružena mogućnost direktnog obraćanja publici. Jedan od njih, koji nas je ponudio čašom vode, zamolio nas je da na odlasku bacimo čaše u korpu. Potresno je i dirljivo, ali ne i tužno. Pre bi se moglo reći da je ohrabrujuće, a na momente čak i radosno.
Mirej Dekomber, L'Ebdo

 

Prisustvujući tim poslednjim trenucima koje čuje samo kroz glasove, publika saosećajno sluša želje i izbore umirućih. Ovde nema naprava koje su nam poznate iz ranijih predstava Rimini Protokola: ovde smo u samoj srži dubokog ontološkog iskustva. S pažnjom i nežnošću slušamo te intimne ispovesti, bez patosa ili straha, samo sa ljudskošću koja vibrira iza tih zidova.

Mari Sorbije, Gazeta

Povezane teme