O PREDSTAVI

Pozorišna predstava Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum. premijerno je prikazana u ova nesigurna vremena, neposredno pred moguće izbijanje novog svetskog sukoba. Geostrateški i geopolitički interesi, novi uspon nacionalizma i rasizma. Sa sličnom su situacijom bili suočeni naši preci pred početak Drugog svetskog rata i tokom njega. Odilo Globočnik predstavlja mračnu figuru slovenačke istorije. On je Slovenac koji je bio u samom vrhu hijerarhije nemačkog nacističkog ustrojstva. To je Slovenac koji se obratio masi na jednom od zloglasnih nirnberških nacističkih skupova. Slovenac koji je sproveo Operaciju Rajnhard i tako uzrokovao smrt miliona ljudi. Slovenac koji je izmislio koncentracione logore. Slovenac koji je bio na čelu koncentracionog logora Rižarna. Ova koprodukcija Mladinskog i Kina Šiška, zasnovana na tekstualnim masama Petera Mlakara i Dragana Živadinova, u potpunosti je svesna opasnosti vremena u kom živimo i u kom se ponovo suočavamo sa usponom nacionalizma i rasizma. Ključni elementi projekta su, prema tome,  jasno antinacističko stanovište, zatiranje Globočnikovog imena i sprečavanje povampirenja njegovih dela. Ova predstava izričito odbija da prihvati njegova dela i nacionalsocijalizam kao nešto normalno. Štaviše, sprovođenjem ritualnog ubijanja njegovog imena, predstava želi da sa Odilom Globočnikom, kao i sa nacizmom i fašizmom, bude svršeno jednom za svagda, da spreči da se oni vrate i ponovo zavladaju. Ritualnim ubijanjem, predstava podstiče buđenje svesti o personalizovanom zlu, odbijajući pritom da se uklopi u pozorišne identifikacione okvire. Nacionalsocijalizam je najveći realizam u istoriji čovečanstva!

O AUTORIMA

PETER MLAKAR, slovenački filozof i umetnik, osnivač je i vođa pokreta „Odseka čiste i primenjene filozofije NSK“ (Neue Slowenische Kunst) od 1987. godine. Autor je brojnih knjiga na temu erotizma i filozofije: Spisi o natprirodnom (Spisi o nadnaravnem), Uvod u Boga (Uvod v Boga), Brda i doline (Hribi in doline), Planinski cvet (Gorska roža), Pomračenje uma (Omračitev uma), Mera i osećanje (Mera in čut)... Njegova glavna polja istraživanja su filozofski subjekti i anomalije koje se s njima dovode u vezu; pitanja o bogu povezana sa svetom koji je ophrvan naukom, tehnologijom i kibernetikom; seksualnost i njen odnos prema Apsolutu i konceptu Zla; apofatička teologija sa psihoanalizom, meontologija sa logikom i kognitivnom teorijom i problemi s kojima se suočavaju... Radovi su mu objavljeni u nizu međunarodnih publikacija (jedan od njih je NSK, Od „Kapitala“ do kapitala, MIT, Boston, 2015), a autor je i romana Rat (Vojna). Sarađivao je na raznim projektima sa Irvinom, Novi Kolektivizmom i pozorištem Noordnung, kao i sa grupom Lajbah, čiji je počasni član.

DRAGAN ŽIVADINOV je reditelj, atraktor i osnivač retrogradizma u pozorištu, suosnivač pokreta Neue Slowenische Kunst, suosnivač Kulturnog centra evropskih svemirskih tehnologija (KSEVT), postgravitacioni umetnik i kandidat za kosmonauta. Godine 1983, zajedno sa Edom Čufer i Miranom Moharom, osnovao je Pozorište Sestre Scipion Nasice koje je postojalo do 1987. Posle toga je usledilo pozorište Red Pilot Cosmo-kinetic iz koga se razvio Noordnung Cosmo-kinetic Cabinet. Mada je Živadinov oduvek prevashodno zainteresovan za totalno pozorište vođeno apstraktnom umetnošću, u svojoj trećoj, postgravitacionoj umetničkoj fazi bavi se kosmosom kao realnim prostorom (pozorišta) unutar kog pokušava da realizuje prvi istinski apstraktan pozorišni komad. Totalitet njegovog umetničkog projekta mora biti shvaćen i kao mesto gde se sustiču njegov privatni život i umetničko delovanje: na kraju svog umetničkog puta i pedesetogodišnjeg projekta Noordnung: 1995-2045, plan mu je da se lansira u orbitu i samouništi.

IZVODI IZ KRITIKA

Živadinov odbacuje realističnost, realizam koji filozof Peter Mlakar, autor komada o Globočniku, na kom je zasnovana ova predstava, povezuje sa nacizmom i koji naziva najvišim vidom realizma. A ono što sprečava da se predstava pretvori u još jednu naraciju na temu politike i biografije, jeste njena apstraktnost. Ritualni pristup razotkriva metafiziku zla nacizma, koji sam po sebi i predstavlja ritual zločina.

Polona Balantič, TV Slovenija

 

Simboličnim aktom uništenja Odilovog imena, predstava Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum.  prerasta u teatarsku intervenciju ili protest protiv skorašnjih oblika fašizma, rasizma, seksizma, ksenofobije i nacionalizma, koji postaju deo predstave kroz tekstualne aluzije na savremenu politiku zastrašivanja i ugnjetavanja (fokus na porodicu, svođenje žena na isključivu ulogu majke, zatvaranje žena u privatnu sferu, rasistička i nacionalistička politika zastrašivanja, plašenje ’krađom poslova’, i slično). Nije, prema tome, samo reč o ubijanju Odilovog imena, već i o ubijanju opresivnih politika koje se upravo pomaljaju.

Anja Radaljac, Delo

 

Pozorište i stvarnost se spajaju u jednu celinu, a poruka predstave Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum. sadrži toliko svetlosti da slobodno odzvanja i u budućnosti.

Petra Tanko, Radio Slovenija

Povezane teme