Одило. Затамњење. Ораторијум

Драган Живадинов, једна од најважнијих фигура словеначке уметничке сцене осамдесетих година 20. века, нагло је и неочекивано прекинуо своје вишедеценијске, радикалне експерименте с пројектима у бестежинском стању или са „инкапсулирањем" уметничког опуса својих преминулих глумаца у сателите, који ће бити лансирани у космос, и најчвршће могуће атерирао на земљу. То је учинио зато што је снажно осетио и недвосмислено закључио да се у данашњем свету намеће једна једина релевантна тема: повампирење нацизма (или како год да еуфемистички преименујемо актуелне појаве десног популизма и екстремизма, ксенофобије, нелибералних демократија). Тако је настала представа Одило. Затамњење. Ораторијум., која упозорава на дотичне појаве указивањем на њихове претече (или аналогије) из прошлости, конкретно на лик Одила Глобочника: Словенца који је био један од људи од највећег Хитлеровог поверења, а којег се данас у Словенији нико не сећа. Путем спектакуларног ритуала, који је уверљива реконструкција нацистичких митинга из тридесетих година прошлог века, али уједно и стилизовано и иронично поигравање том иконографијом у духу покрета Neue Slowenische Kunst из осамдесетих, Живадинов врши идеолошки недвосмислени егзорцизам: темељно нас чисти од духа Глобочника, како он данас не би оживео. С обзиром на то двоструко указивање на прошлост – како на доба нацизма, тако и на уметнички покрет НСК, који је и део историје Битефа – овај се пројекат показао као идеалан за Пролог фестивала.

О ПРЕДСТАВИ

Позоришна представа Одило. Затамњење. Ораторијум. премијерно је приказана у ова несигурна времена, непосредно пред могуће избијање новог светског сукоба. Геостратешки и геополитички интереси, нови успон национализма и расизма. Са сличном су ситуацијом били суочени наши преци пред почетак Другог светског рата и током њега. Одило Глобочник представља мрачну фигуру словеначке историје. Он је Словенац који је био у самом врху хијерархије немачког нацистичког устројства. То је Словенац који се обратио маси на једном од злогласних нирнбершких нацистичких скупова. Словенац који је спровео Операцију Рајнхард и тако узроковао смрт милиона људи. Словенац који је измислио концентрационе логоре. Словенац који је био на челу концентрационог логора Рижарна. Ова копродукција Младинског и Кина Шишка, заснована на текстуалним масама Петера Млакара и Драгана Живадинова, у потпуности је свесна опасности времена у ком живимо и у ком се поново суочавамо са успоном национализма и расизма. Кључни елементи пројекта су, према томе, јасно антинацистичко становиште, затирање Глобочниковог имена и спречавање повампирења његових дела. Ова представа изричито одбија да прихвати његова дела и националсоцијализам као нешто нормално. Штавише, спровођењем ритуалног убијања његовог имена, представа жели да са Одилом Глобочником, као и са нацизмом и фашизмом, буде свршено једном за свагда, да спречи да се они врате и поново завладају. Ритуалним убијањем, представа подстиче буђење свести о персонализованом злу, одбијајући притом да се уклопи у позоришне идентификационе оквире. Националсоцијализам је највећи реализам у историји човечанства!

О АУТОРИМА

ПЕТЕР МЛАКАР, словеначки филозоф и уметник, оснивач је и вођа покрета „Одсека чисте и примењене филозофије НСК“ (Neue Slowenische Kunst) од 1987. године. Аутор је бројних књига на тему еротизма и филозофије: Списи о натприродном (Списи о наднаравнем), Увод у Бога (Увод в Бога), Брда и долине (Хриби ин долине), Планински цвет (Горска рожа), Помрачење ума (Омрачитев ума), Мера и осећање (Мера ин чут)... Његова главна поља истраживања су филозофски субјекти и аномалије које се с њима доводе у везу; питања о богу повезана са светом који је опхрван науком, технологијом и кибернетиком; сексуалност и њен однос према Апсолуту и концепту Зла; апофатичка теологија са психоанализом, меонтологија са логиком и когнитивном теоријом и проблеми с којима се суочавају... Радови су му објављени у низу међународних публикација (један од њих је НСК, Од „Капитала“ до капитала, МИТ, Бостон, 2015), а аутор је и романа Рат (Војна). Сарађивао је на разним пројектима са Ирвином, Нови Колективизмом и позориштем Noordnung, као и са групом Лајбах, чији је почасни члан.

ДРАГАН ЖИВАДИНОВ је редитељ, атрактор и оснивач ретроградизма у позоришту, суоснивач покрета Neue Slowenische Kunst, суоснивач Културног центра европских свемирских технологија (КСЕВТ), постгравитациони уметник и кандидат за космонаута. Године 1983, заједно са Едом Чуфер и Мираном Мохаром, основао је Pozorište Sestre Scipion Nasice које је постојало до 1987. После тога је уследило позориште Red Pilot Cosmo-kinetic из кога се развио Noordnung Cosmo-kinetic Cabinet. Мада је Живадинов одувек превасходно заинтересован за тотално позориште вођено апстрактном уметношћу, у својој трећој, постгравитационој уметничкој фази бави се космосом као реалним простором (позоришта) унутар ког покушава да реализује први истински апстрактан позоришни комад. Тоталитет његовог уметничког пројекта мора бити схваћен и као место где се сустичу његов приватни живот и уметничко деловање: на крају свог уметничког пута и педесетогодишњег пројекта Noordnung: 1995-2045, план му је да се лансира у орбиту и самоуништи.

ИЗВОДИ ИЗ КРИТИКА

Живадинов одбацује реалистичност, реализам који филозоф Петер Млакар, аутор комада о Глобочнику, на ком је заснована ова представа, повезује са нацизмом и који назива највишим видом реализма. А оно што спречава да се представа претвори у још једну нарацију на тему политике и биографије, јесте њена апстрактност. Ритуални приступ разоткрива метафизику зла нацизма, који сам по себи и представља ритуал злочина.

Полона Балантич, ТВ Словенија

Симболичним актом уништења Одиловог имена, представа Одило. Затамњење. Ораторијум. прераста у театарску интервенцију или протест против скорашњих облика фашизма, расизма, сексизма, ксенофобије и национализма, који постају део представе кроз текстуалне алузије на савремену политику застрашивања и угњетавања (фокус на породицу, свођење жена на искључиву улогу мајке, затварање жена у приватну сферу, расистичка и националистичка политика застрашивања, плашење ’крађом послова’, и слично). Није, према томе, само реч о убијању Одиловог имена, већ и о убијању опресивних политика које се управо помаљају.

Ања Радаљац, Дело

Позориште и стварност се спајају у једну целину, а порука представе Одило. Затамњење. Ораторијум. садржи толико светлости да слободно одзвања и у будућности.

Петра Танко, Радио Словенија