Боливуд

Мјузикл Боливуд Народног позоришта из Београда, по тексту и у режији драмске списатељице и перформерке Маје Пелевић, изабран је за главни програм Битефа превасходно због тога што представља иновативан, другачији облик „политичког позоришта" од оног на који смо у Србији навикли последњих година. У наизглед лакој, необавезној, комички беспризорној форми „треш мјузикла", који се изузетно паметно поиграва иконографијом кича, нижу се врло надреални а, заправо, сасвим реалистички призори српске транзицијске стварности. Они су типични и за друга, економски, политички и етички разорена друштва Источне Европе: опустошене социјалистичке фабрике, шпекулације иностраних инвеститора, ксенофобија, понижавајући положај „радника у култури", али и њихов мањак класне и сваке друге свести. Ови се проблеми, без икаквог моралисања и паметовања, мапирају у причи о великој боливудској продуцентској кући која долази у мали источноевропски град на граници, испуњен етничким тензијама, укључујући и оне које су последица присуства избеглица које ту чекају на улазак у ЕУ, и жели да откупи и претвори у свој студио једну фабрику из социјалистичког периода коју данас, будући да је ван функције, користи локално позориште, а чији глумци у овом нестварном инвестиционом пројекту виде јединствену шансу за почетак међународне филмске каријере.

О ПРЕДСТАВИ

Живот становника малог града на граници прекида изненадна вест: долазак великог боливудског продуцента који хоће да купи малу фабрику, у њој направи велики боливудски студио и отвори нова радна места, што у малом граду није честа појава. Та изненадна вест узбудила је глумце локалног позоришта који су одлучили да продуценту направе приредбу и тиме повећају шансе за улоге у будућем боливудском спектаклу. Град је опет ујединила заједничка идеја, колективни ентузијазам, али живот као живот - пун је неочекиваних обрта. Бајковита утопија о доласку Боливуда у наше крајеве прича причу о свима нама и о томе на шта смо све спремни када нам се указује боља будућност. Долазак Боливуда тако постаје повод за причу о краху индустрије, ксенофобији, дивљој приватизацији, лажним световима, а све то кроз песму и игру под слоганом „леба ако немају, дајте им колаче“.

О АУТОРКИ

МАЈА ПЕЛЕВИЋ рођена је 1981. у Београду. Дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду 2005. и докторирала на Интердисциплинарним студијама на Универзитету уметности у Београду 2012. године. Чланица је пројекта Нова Драма. Изведене драме: ESCape, Лер, Будите Лејди на један дан, Београд-Берлин, Поморанџина кора, Ја или неко други, Скочиђевојка, Hamlet Hamlet Eurotrash (са Филипом Вујошевићем), Fake Porno (група аутора), Fakebook (група аутора), Можда смо ми Мики Маус, Чудне љубави, Последице, Потпуно скраћена историја Србије (са Слободаном Обрадовићем) и Невидљива. Драме су јој преведене на енглески, француски, немачки, руски, норвешки, пољски, словачки, чешки, мађарски, бугарски, словеначки и украјински језик и објављене у бројним домаћим и иностраним антологијама. Радила је као драматуршкиња на преко 20 представа, драматизовала неколико романа и написала сонгове за четири мјузикла. Са Миланом Марковићем је 2012. урадила пројекат Они живе - у потрази за нултим текстом. Написала је, режирала и извела 2013. у Битеф театру драму Последице, а 2015. режирала Моје награде Томаса Бернхарда у Народном позоришту у Београду. Заједно са Олгом Димитријевић урадила је представу Слобода је најскупља капиталистичка реч (2016). Добитница је награда: Борислав Михајловић Михиз за драмско стваралаштво, Слободан Селенић за најбољу дипломску драму, награде конкурса Стеријиног позорја за оригинални драмски текст Можда смо ми Мики Маус, Стеријине награде за најбољи драмски текст Поморанџина кора и Награде конкурса „УНИМА“ за најбољи оригинални текст (Невидљива) за луткарско позориште. Живи и ради у Београду и Бечићима.

ИЗВОДИ ИЗ КРИТИКА

Кемп је у мјузиклу Боливуд постао начин да нам се хистерично весело, кичерски шарено и блиставо, отворено тупаво и стереотипно политикантски саопшти да смо пропали, а да се некако и спасемо од егзистенцијалне меланхолије и смрти од туге; да, уз циничне, елегантне, трапаво отпеване песмичуљке и уз лукаве музичке пародије изведене са смешним ентузијазмом, пронађемо не само опште и јавне мале и велике смрти једнакости, братства и јединства већ и властите буџаке полтронства, пожуде за влашћу и некомпетенције.

Зорица Премате, Културни додатак Политике

То што у мали град на граници (?) долази ‘циркус’ у виду боливудске (име за ‘холивудске’ филмске хитове у Индији) продукције, и што глумци и управница локалног театра у томе виде шансу да, показујући своју приредбу, увећају шансу да се појаве у хит филму (што је много пута трошено на сцени), није најважније у намери ауторке да постави огледало пред гледалиште, и то не искривљено, него право.

Драгана Бошковић, Вечерње новости

Списатељица дакле остаје верна свом друштвеном активизму у позоришту, али га редитељски доводи до кича, који је мерило наше стварности. Спој резултира представом која ће вам пријати, али која ће вам јасно ставити до знања какве су вам омче око врата постављене. Сам текст нема чврсту структуру и драмску радњу која носи, спој је размишљања и анализирања различитих тема, обједињених крхком причом о позоришту које свој спас види у неком имагинарном боливудском продуценту, за кога спремају приредбу којом би да га фасцинирају.

Александра Гловацки, Програм 202 Радио Београда

О ПРЕДСТАВИ

О АУТОРКИ

ИЗВОДИ ИЗ КРИТИКА

Галерија

Повезане теме

2 БРОНЗАНА УЕПС ПРИЗНАЊА ЗА БИТЕФОВ СВЕТ БЕЗ ЉУДИ