U Maršalovom salonu nekadašnjeg Doma Sindikata (danas obnovljene Kombank dvorane) održana je sada tradicionalna, treća po redu, Bitef biblioteka. Ovog puta sa mnogo razloga promoviše se knjiga Muzičko pozorište kao umetnička sinteza, literatura iz oblasti studija pozorišnog izvođenja. Našavši se u dvostrukoj ulozi, Ivan Medenica, umetnički direktor festivala - kao predstavnik festivala i urednik edicije knjige, predstavio je profesora emeritusa Svetozara Rapajića, autora knjige i Anu Stefanović, profesorku sa odseka za muzikologiju.
Muzičko pozorište kao umetnička sinteza prva je knjiga edicije Studije pozorišta i izvođenja i predstavlja novu etapu izdavačke delatnosti Fakulteta dramskih umetnosti. Dizajn ove prve knjige reorganizovane edicije uradio je prof. Zoran Blažina.
Knjiga profesora Rapajića nije klasična istorija, već se kroz istoriju ne samo prakse muzičkog pozorišta analizira kako je funkcionisala dijalektika muzičke i dramske umetnosti. Takođe, ono što knjigu čini vrlo važnom Bitefu jeste da nudi okvir za analizu četiri predstave na ovogodišnjem festivalu, ali i da je u jednom svom delu posvećena analizi predstave Moć pozorišnih ludosti, Jana Fabra. Ivan Medenica ističe kako profesor Rapajić postavlja tezu da muzika može da bude sintegrišući element. Knjiga ima širok raspon tema, od kojih se samo neke mogu nazreti kroz nazive poglavlja: Sinteza; Umesto uvertire; Muzičko pozorište, ritual, tragedija, opera; Prima la musica e poi le parole; Metastazio: radnja i/ili emocija; Molijer i komedija-balet; Šekspir u muzičkom pozorištu: slučaj Romea i Julije; Muzičko pozorište pozorištu: slučaj Romea i Julije; Muzičko pozorište između živopisnosti i apstrakcije; Prosjačka opera za tri groša; Crnogorska vesela udovica; Od balad-opere do modernog mjuzikla; Pozorište pokreta Jovana Putnika između stare i nove avangarde; Režija u prvom periodu rada novosadske Opere (1957-1961); Muzičko Pozorište na Terazijama - prvih šezdeset godina; Umesto finala;
Ana Stefanović izrazila je veliko zadovoljstvo da je ova knjiga dragocen prilog studijama opere. Ona smatra da knjiga postavlja temeljno pitanje šta je muzičko pozorište - Da li opera/mjuzikl - balet, spadaju u pozorište ili u oblast muzike? Kroz celu knjigu profesor Rapajić nudi odgovore na ta pitanja kroz praksu muzičkog pozorišta. Pitanje zbog koga će mnogim čitaocima ova knjiga biti važna je Da li ovi žanrovi (muzičkog pozorišta) spadaju u oblast muzike ili u oblast pozorišta?
Svetozar Rapajić nije krio da je knjiga sinteza i priča o njegovom životu. Za njega su bile važne osnovne teze: muzičko - nije vezano samo za etablirane muzičke žanrove već fenomen nalazi u dramskom pozorištu. Upoređujući praksu Adolfa Apije, i K.S. Stanislavskog, Rapajić izdvaja da obojica uočavaju kako radnja na sceni ima svoje muzičke kvalitete: legato, stakato, ritam, tempo… Fenomen muzičkog pozorišta može se pripisati celoj istoriji pozorišta. Treći pogled koji profesor naziva strukturnim iza sebe otkriva iz čega se delo sastoji i posle dolazi do značenja koje se ostvari. Pri tome značenje nije prvi cilj, već prethodna analiza strukture - šta se složi od elemenata da bi se proizveo određeni doživljaj. Profesor Rapajić ističe da ga je interesovala plodnost spoja muzičke strukture i akcione strukture (radnje) i njen zbir opisuje kao erotski spoj. Apstraktna struktura muzike se materijalizuje i postaje trodimenzionalna dramska struktura i dobija iracionalno i intuitivno efektom muzike. To je i primer kako jedna umetnost menja drugu i obratno, pri čemu je često da je muzika u pozorištu ključ za tumačenje.
Kako je najavljeno pred brojnim posetiocima, pre svega kolegama i pratiocima dugogodišnjeg rada profesora Rapajića, ovogodišnji program Bitefa i četiri muzičke predstave biće tema naredne analize.