_20180915_163700.jpg)
Marija Iva Gocić
U okviru Dana EU na BITEF-u, ova debata bila je posvećena pre svega evropskim vrednostima, od kojih je u fokusu bila — demokratija. Profesor Dragoljub Mićunović osvrnuo se na činjenicu da je juče bio Svetski dan demokratije, i istakao da je prekomerno slavljenje demokratije možda povezano sa njenim iščezavanjem. Takođe je izrazio nadu da demokratija kao takva ne može nestati, jer, po njegovim rečima, ona uvek nađe način da se ispolji i zanovo ustoliči. Profesor je demokratiju poredio sa “virusom u čovečanstvu koji budi ljude na dostojanstvo, jednakost, pravdu, solidarnost, humanost, ali naročito na slobodu”. Čovek mora, istakao je Mićunović, da veruje u svoj razum i javno koristi svoj um, a da se javna upotreba uma ogleda upravo u medijima. Jedan od tih medija svakako jeste pozorište. On je podsetio da su borba za javnost i kultura osnovni elementi u borbi protiv diktature.
Profesorka Milena Dragićević Šešić osvrnula se na reči sagovornika, i složila se sa izjavom da u ovom, populističkom vremenu, nema mesta za javnu upotrebu uma, već je ono pokriveno autoritarnim diskursom koji se tabloidno prenosi i spektakularizuje, a potom umnožava. Profesorka je istakla da je za nju slogan ovogodišnjeg BITEF-a, Svet bez ljudi, zapravo svet bez javnosti. Takođe se osvrnula na nespornu ksenofobičnu tendenciju evropske zajednice, ističući da pojedine manjine nemaju prilika da se izraze u današnjim kvazi-demokratskim društvima, te na cvetanje desničarskih tendencija u evropskim državama, pre svega misleći na Poljsku i Mađarsku, gde, kako je rekla, postoji diskrepanca između zvaničnih evropskih vrednosti i onoga što se u samim državama zaista propagira.
Žoris Lakost smatra je da je zadatak umetnika pre svega da postavlja pitanja, a ne da daje odgovore. On se osvrnuo na proces stvaranja Svite br. 3, te da se postarao da sakupi čitav dijapazon različitih izjava koje ljudi evropskih zemalja “nisu želeli da čuju”. Lakost kaže da je zamolio “ispitanike” da mu prepričaju ono što su u svojoj zemlji čuli, a to nisu želeli. Na taj način, podigle su se teme koje variraju od ksenofobije, preko homofobije, do islamofobije. Takođe je primetio da većina manipulatorskih govora kroz čitavu Evropu ima veoma sličnu strukturu, te da se i na najudaljenijim mestima koriste iste fraze u borbi protiv migranata, na primer. On je istakao da sadržaj Svite br. 3 i njen podnaslov — Evropa, kreira napetost u odnosu na očekivanja koja možda imamo u odnosu na pojam ”Evropa” i onoga što ćemo imati prilike da vidimo.
Osvrćući se na prošlogodišnju selekciju, Ivan Medenica istakao je da je ove godine BITEF promenio način delanja: prošle godine, njegova političnost je pre bila u “političnoj formi” kako je definiše Hans-Tis Leman, a da je ove godine političnost u sadržini. Takođe je istakao da je po njemu, svako dobro pozorište, svako pozorište koje nas se, kao građana, suštinski tiče — političko pozorište. “Fenomeni koje tretiraju predstave ovogodišnje selekcije nisu novi”, rekao je Medenica, “Ovi problemi nisu nastali za godinu dana, ali se jesu uvećali ogromnom brzinom”. Medenica se osvnruo na jučerašnju izjavu Dragana Živadinova, da je “nacizam jedini realizam” i dodao da, premda se “istorija nikad ne ponavlja u istom obliku, ona se ipak ponavlja”, te da se analogije između prošlovekovnog nacizma i današnjih uređenja mogu napraviti. On je ukazao da se trenutno najznačajniji svetski umetnici bave temama nacizma i jačanja desnog populizma, antisemitizma i anti-muslimanskog diskursa, te da brehtovski direktno tematizuju određene društvene probleme. Medenica ne tvrdi da je javljanje nacizma “mejnstrim” tendencija, ali je, po njegovom mišljenju, to svakako sveprisutna tendencija u svojim različitim varijatetima, te da su predstave koje ovo tematizuju među najznačajnijim predstavama današnjice i da su, shodno tome, uvrštene u ovogodišnju selekciju BITEF-a.
Ivona Janjić