_20180915_163700.jpg)
Марија Ива Гоцић
У оквиру Дана ЕУ на БИТЕФ-у, ова дебата била је посвећена пре свега европским вредностима, од којих је у фокусу била — демократија. Професор Драгољуб Мићуновић осврнуо се на чињеницу да је јуче био Светски дан демократије, и истакао да је прекомерно слављење демократије можда повезано са њеним ишчезавањем. Такође је изразио наду да демократија као таква не може нестати, јер, по његовим речима, она увек нађе начин да се испољи и заново устоличи. Професор је демократију поредио са “вирусом у човечанству који буди људе на достојанство, једнакост, правду, солидарност, хуманост, али нарочито на слободу”. Човек мора, истакао је Мићуновић, да верује у свој разум и јавно користи свој ум, а да се јавна употреба ума огледа управо у медијима. Један од тих медија свакако јесте позориште. Он је подсетио да су борба за јавност и култура основни елементи у борби против диктатуре.
Професорка Милена Драгићевић Шешић осврнула се на речи саговорника, и сложила се са изјавом да у овом, популистичком времену, нема места за јавну употребу ума, већ је оно покривено ауторитарним дискурсом који се таблоидно преноси и спектакуларизује, а потом умножава. Професорка је истакла да је за њу слоган овогодишњег БИТЕФ-а, Свет без људи, заправо свет без јавности. Такође се осврнула на неспорну ксенофобичну тенденцију европске заједнице, истичући да поједине мањине немају прилика да се изразе у данашњим квази-демократским друштвима, те на цветање десничарских тенденција у европским државама, пре свега мислећи на Пољску и Мађарску, где, како је рекла, постоји дискрепанца између званичних европских вредности и онога што се у самим државама заиста пропагира.
Жорис Лакост сматра је да је задатак уметника пре свега да поставља питања, а не да даје одговоре. Он се осврнуо на процес стварања Свите бр. 3, те да се постарао да сакупи читав дијапазон различитих изјава које људи европских земаља “нису желели да чују”. Лакост каже да је замолио “испитанике” да му препричају оно што су у својој земљи чули, а то нису желели. На тај начин, подигле су се теме које варирају од ксенофобије, преко хомофобије, до исламофобије. Такође је приметио да већина манипулаторских говора кроз читаву Европу има веома сличну структуру, те да се и на најудаљенијим местима користе исте фразе у борби против миграната, на пример. Он је истакао да садржај Свите бр. 3 и њен поднаслов — Европа, креира напетост у односу на очекивања која можда имамо у односу на појам ”Европа” и онога што ћемо имати прилике да видимо.
Осврћући се на прошлогодишњу селекцију, Иван Меденица истакао је да је ове године БИТЕФ променио начин делања: прошле године, његова политичност је пре била у “политичној форми” како је дефинише Ханс-Тис Леман, а да је ове године политичност у садржини. Такође је истакао да је по њему, свако добро позориште, свако позориште које нас се, као грађана, суштински тиче — политичко позориште. “Феномени које третирају представе овогодишње селекције нису нови”, рекао је Меденица, “Ови проблеми нису настали за годину дана, али се јесу увећали огромном брзином”. Меденица се освнруо на јучерашњу изјаву Драгана Живадинова, да је “нацизам једини реализам” и додао да, премда се “историја никад не понавља у истом облику, она се ипак понавља”, те да се аналогије између прошловековног нацизма и данашњих уређења могу направити. Он је указао да се тренутно најзначајнији светски уметници баве темама нацизма и јачања десног популизма, антисемитизма и анти-муслиманског дискурса, те да брехтовски директно тематизују одређене друштвене проблеме. Меденица не тврди да је јављање нацизма “мејнстрим” тенденција, али је, по његовом мишљењу, то свакако свеприсутна тенденција у својим различитим варијатетима, те да су представе које ово тематизују међу најзначајнијим представама данашњице и да су, сходно томе, уврштене у овогодишњу селекцију БИТЕФ-а.
Ивона Јањић