Фото: Марко Петровић
„Упознавање са већ оствареним као и рад на новом театру мора се базирати на савременом - дигиталном бележењу и протоку информација. Обзиром на временску дистанцу јасно маркирану преласком у нови век и миленијум, неопходно је заокружити искуства протеклих пет декада“, напомиње у програму изложбе Весна Богуновић.
Јединствено место приступа дигитализованој културној грађи Фестивала започето је кроз пројекте (35 година БИТЕФА на ЦД-рому (35. БИТЕФ), Небо над БИТЕФОМ (49. БИТЕФ), БИТЕФ над Паризом (51. БИТЕФ)). На 52. издању фестивала, једним модерним ретроспективним онлајн каталогом Битефа дат је увид у систематизоване уметничке токове и пружиће компетентан коментар на протекли период света у промени.
ДИГИТАЛИЗОВАНИ АРХИВ БИТЕФА је онлајн издање које истовремено представља: специфичну монографију Фестивала, престижног годишњег догађаја у оквирима града Београда, сведочанство и прилог културној политици и културном животу града и земље домаћина, лексикон савремене домаће, европске и светске позоришне уметности, увод у праксу савремене позоришне уметности, преглед тумачења света кроз позоришну уметност, едукативно средство у домену средњег, вишег и високог образовања, извор за научни рад у академским оквирима, инструмент у развијању и промовисању културне сарадње на регионалном, европском и светском нивоу и у програмима афирмације свести о припадању светским интегралним просторима. Такође то је допринос афирмацији мултикултурног уметничког простора.
Према речима Бојана Николића, систем администратора у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, коаутора пројекта „Дигитализација Битефа“, који је радио на дигитализацији ВХС касета са снимцима представа Битеф фестивала, каталози су дигитализовани савременом технологијом. „Ту су колеге из дигитализације помогле и одрадиле свој део посла, ми смо их обрађивали и поставили на портал који је доступан је за све интернет кориснике. То је нешто што је према нашем мишљењу од великог и историјског значаја, један од великих пројеката дигитализације у овој новој ери. Такође од великог је едукативног значаја за будуће генерације и да је садржај константно доступан. Радио сам на дигитализацији ВХС касета са снимцима представа са фестивала. Осећам се мало необично, први пут сам на овако великом отварању дигиталне изложбе. Презадовољан сам радом којим смо допринели, ми као библиотека, али и ја као појединац. Архив ове библиотеке доступан је како из наше библиотеке тако и из било ког уређаја који користи интернет, довољно је само да корисник посети званични сајт дигиталне архиве Битефа. Ту могу наћи сав дигитализован материјал, као и извршити претрагу на основу имена редитеља, глумаца...“
Поред иницијатора и коаутора, пројекат су омогућили: проф. др Александар Јерков, Вукосав Средојевић, Бојан Николић, Никола Смоленски, Матеа Милошевић, Никола Крсмановић, Немања Жикић, Драгана Поповић, Сандра Спасић, Александра Тица из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и Милош Латиновић, директор Битефа, Јелена Стојановић и Ненад Шугић из Битеф театра, са посебном захвалношћу свим сарадницима и партнерима који су спречили да фестивалски материјал нагриза време.
На крају отварања, директору Битеф театра симболично је уручен поклон УСБ са комплетном дигитализацијом досадашњих издања фестивала и материјалима уз обострано жељу да и наредни фестивали буду дигитализовани.
У простору галерије „Новембар“ званично је лансиран у етар линк за дигиталну БИТЕФ архиву. Од среде, 12. септембра, изложба ће бити доступна током фестивала у Комбанк дворани (Дечанска 14), овогодишњем Фестивалском центру Битефа. За све будуће заинтересоване и оне који се нађу у прилици да их претраживање наведе на Битеф и његову архиву, једним кликом на digitalniarhivbitefa.unilib.rs
