Foto: Marko Petrović
„Upoznavanje sa već ostvarenim kao i rad na novom teatru mora se bazirati na savremenom - digitalnom beleženju i protoku informacija. Obzirom na vremensku distancu jasno markiranu prelaskom u novi vek i milenijum, neophodno je zaokružiti iskustva proteklih pet dekada“, napominje u programu izložbe Vesna Bogunović.
Jedinstveno mesto pristupa digitalizovanoj kulturnoj građi Festivala započeto je kroz projekte (35 godina BITEFA na CD-romu (35. BITEF), Nebo nad BITEFOM (49. BITEF), BITEF nad Parizom (51. BITEF)). Na 52. izdanju festivala, jednim modernim retrospektivnim onlajn katalogom Bitefa dat je uvid u sistematizovane umetničke tokove i pružiće kompetentan komentar na protekli period sveta u promeni.
DIGITALIZOVANI ARHIV BITEFA je onlajn izdanje koje istovremeno predstavlja: specifičnu monografiju Festivala, prestižnog godišnjeg događaja u okvirima grada Beograda, svedočanstvo i prilog kulturnoj politici i kulturnom životu grada i zemlje domaćina, leksikon savremene domaće, evropske i svetske pozorišne umetnosti, uvod u praksu savremene pozorišne umetnosti, pregled tumačenja sveta kroz pozorišnu umetnost, edukativno sredstvo u domenu srednjeg, višeg i visokog obrazovanja, izvor za naučni rad u akademskim okvirima, instrument u razvijanju i promovisanju kulturne saradnje na regionalnom, evropskom i svetskom nivou i u programima afirmacije svesti o pripadanju svetskim integralnim prostorima. Takođe to je doprinos afirmaciji multikulturnog umetničkog prostora.
Prema rečima Bojana Nikolića, sistem administratora u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“, koautora projekta „Digitalizacija Bitefa“, koji je radio na digitalizaciji VHS kaseta sa snimcima predstava Bitef festivala, katalozi su digitalizovani savremenom tehnologijom. „Tu su kolege iz digitalizacije pomogle i odradile svoj deo posla, mi smo ih obrađivali i postavili na portal koji je dostupan je za sve internet korisnike. To je nešto što je prema našem mišljenju od velikog i istorijskog značaja, jedan od velikih projekata digitalizacije u ovoj novoj eri. Takođe od velikog je edukativnog značaja za buduće generacije i da je sadržaj konstantno dostupan. Radio sam na digitalizaciji VHS kaseta sa snimcima predstava sa festivala. Osećam se malo neobično, prvi put sam na ovako velikom otvaranju digitalne izložbe. Prezadovoljan sam radom kojim smo doprineli, mi kao biblioteka, ali i ja kao pojedinac. Arhiv ove biblioteke dostupan je kako iz naše biblioteke tako i iz bilo kog uređaja koji koristi internet, dovoljno je samo da korisnik poseti zvanični sajt digitalne arhive Bitefa. Tu mogu naći sav digitalizovan materijal, kao i izvršiti pretragu na osnovu imena reditelja, glumaca...“
Pored inicijatora i koautora, projekat su omogućili: prof. dr Aleksandar Jerkov, Vukosav Sredojević, Bojan Nikolić, Nikola Smolenski, Matea Milošević, Nikola Krsmanović, Nemanja Žikić, Dragana Popović, Sandra Spasić, Aleksandra Tica iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ i Miloš Latinović, direktor Bitefa, Jelena Stojanović i Nenad Šugić iz Bitef teatra, sa posebnom zahvalnošću svim saradnicima i partnerima koji su sprečili da festivalski materijal nagriza vreme.
Na kraju otvaranja, direktoru Bitef teatra simbolično je uručen poklon USB sa kompletnom digitalizacijom dosadašnjih izdanja festivala i materijalima uz obostrano želju da i naredni festivali budu digitalizovani.
U prostoru galerije „Novembar“ zvanično je lansiran u etar link za digitalnu BITEF arhivu. Od srede, 12. septembra, izložba će biti dostupna tokom festivala u Kombank dvorani (Dečanska 14), ovogodišnjem Festivalskom centru Bitefa. Za sve buduće zainteresovane i one koji se nađu u prilici da ih pretraživanje navede na Bitef i njegovu arhivu, jednim klikom na digitalniarhivbitefa.unilib.rs
