Kada je 9. juna 1979. godine zatvoren Klub književnika, Bogdan Tirnanić, jedan od mnogih predstavnika kulturno umetničkog miljea tog perioda čiji je život bio neizbežno vezan za ovaj restoran, prokomentarisao je da je na beogradski kafanski život pala atomska bomba. ,,Kada makar privremeno nestane jedna tako posebna kafana, onda njeno zatvaranje suštinski menja prirodu našeg svakodevnog života, koji je na kafanskom nivou toliko siromašan da to postaje kulturni problem’’, rekao je Bogdan Tirnanić. Kako Vama izgleda današnji kafanski život Beograda? I koje mesto u njemu ima restoran Klub književnika nakon godina rada, ali i promena koje su se dešavale na mnogo širem planu, u zemlji, u načinu življenja, na društvenom, političkom, kulturnom nivou?
KK je restoran ili kafana koja prevazilazi ugostiteljske okvire i ulazi u društvene, kulturne, pa i u političke segmente života Beograda i Beograđana, tako da i danas predstavlja jednu od važnih tačaka u kafanskom životu Beograda, tako da je naš dragi Tirke bio u pravu kada je rekao da se sve suštinski menja kad na mapi kafanskog života Beograda nema KK.
KK je više od 70 godina mesto okupljanja ljubitelja dobre atmosfere i kosmopolitskog duha Beograda. To nam govori i činjenica da su se organizatori svih važnijih kultirnih i društvenih dešavanja u Bgd-u trudili da svoje goste, da bar jednom dovedu u KK kako bi se i sami uverili u posebnu atmosferu koja vlada u čuvenom Budinom podrumu. Tako je bilo u proteklih 70 godina, a ja verujem da će tako biti i u budućnosti.
Koliko je zapravo veliki izazov ići u korak sa vremenom, a istovremeno ostati dosledan izvornoj misiji?
Svakako da jeste veliki izazov. Danas, kada sve napreduje strahovitom brzinom prosto se mora ići u korak sa vremenom. Neki od nas su i sami svedoci tog neverovatno brzog razvoja tehnologija u raznim oblastima, ali je meni npr. vremenom postalo veoma važno da budemo aktuelni na društvenim mrežama i da preko istih informišemo naše goste o dešavanjima u restoranu. Takođe nove tehnologije su omugućile i efikasniji rad u samom restoranu, tako da su neke stvari postale potpuno uobičajene, a pre samo nekoliko godina su nam se činile kao naučno fantastične. Naravno sve to nam nije smetalo da ostanemo posvećeni izvornoj misisji, tj. da predstavimo naš grad u najboljem svetlu, da svako ko dođe u KK ode sa dobrim utiskom.
Kako danas definišete misiju restorana?
Kako danas definišemo misiju restorana…ni malo drugačije nego što je definisana od strane onih koji su pokrenuli KK. Prijateljski odnos sa gostima, dobra i sa ljubavlju spremljena hrana i to je to. Možda zvuči jednostavno, ali to jeste suština postojanja svakog restorana.
Koje su prema Vašem mišljenju dobre karakteristike srpskog ugostiteljstva, a koje segmente je potrebno poboljšati?
Dobre kakateristike srpskog ugostiteljstva jesu raznolikost ponude i kvalitet iste. Kod nas možete uživati u orijentalnim specijalitetima, a odmah zatim dobiti jelo ili poslasticu koje predstavlja klasiku francuske kuhinje. Ja mislim da je ta raznolikost najvažnija karakteristiaka i na tome je potrebno još raditi, a potrebno je pre svega raditi na usavršavanju ljudi koji se bave ovim poslom, jer složićete se ljudi su u svakom poslu ipak najvažnija karika.
Restoran Klub književnika i danas je u gradskim krugovima prepoznatljiv po autentičnoj, intimnoj atmosferi koju posebno cene i u kojoj uživaju vaši gosti, ali i po odnosu zaposlenih prema gostima… Šta je potrebno za uspešnu komunikaciju koja dovodi i do lojalnosti gostiju?
Poverenje i obostrano razumevanje. To su po našem mišljenju dve najvažnije stvari koje definišu dobru komunikaciju, a u daljem kontekstu i lojalnost gostiju. Tako, ovih dana radimo neku vrstu ankete među našim gostima, naime gostima smo pružili priliku da svojim sugestijama, tj. željama i sami učestvuju u kreiranju jelovnika.
Ako se ne varam, u ovom poslu ste više od 10 godina. Šta je ono što Vas najviše ispunjava u svakodnevnom radu?
Ljudi koje upoznajem i koji mi prenose svoja životna iskustava. Da, kafana je specifično mesto gde će vam neko koga što možda prvi put u životu vidite ispričati interesantnu priču „o jednom svom prijatelju“ koja u sebi nosi životne poruke i mudrosti. Malo je kafana u Beogradu gde možete sresti i razmeniti mišljenje sa ljudima koji su veoma značajni u oblastima svoga rada kao što je to slučaj u KK.
Restoran Klub književnika jedan je od najstarijih partnera Bitef festivala. Zašto Bitef nekada, i sada, nakon toliko godina saradnje?
Zašto BITEF…Zato što je BITEF od svojih početaka bio avangarda u teatarskom smislu, takođe i KK na svojim počecima bio avangarda što se tiče kafana u Beogradu. Danas smo zajedno, ako tako mogu da kažem postali klasika bez koje Beograd ne može. Mislim da je to ta veza…
Koje goste Bitef festivala koji su ujedno bili i vaši gosti najviše pamtite?
Iskreno gostiju se i sećam i ne sećam…. Ali prva asocijacija na pojedinca kada mislimo na BITEF je gospodin Jovan Ćirilov.
Predstava koju nećete propustiti na ovogodišnjem festivalu?
Rekvijem za L. Na reklami sam čuo muziku iz predstave, tako da me je ta muzika kupila u prvom trenutku, a pored toga, posebno me interesuje i kako će u jednoj predstavi biti iskombinovana intimna priča o smrti sa društveno političkim temama i problemima kao što su šovinizam, desničarski pokreti i autoritarni režimi. Verujem i u izbor selektora koji su upravo ovu predstavu izabrali za svečano zatvaranje festivala.
