Када је 9. јуна 1979. године затворен Клуб књижевника, Богдан Тирнанић, један од многих представника културно уметничког миљеа тог периода чији је живот био неизбежно везан за овај ресторан, прокоментарисао је да је на београдски кафански живот пала атомска бомба. ,,Када макар привремено нестане једна тако посебна кафана, онда њено затварање суштински мења природу нашег свакодевног живота, који је на кафанском нивоу толико сиромашан да то постаје културни проблем’’, рекао је Богдан Тирнанић. Како Вама изгледа данашњи кафански живот Београда? И које место у њему има ресторан Клуб књижевника након година рада, али и промена које су се дешавале на много ширем плану, у земљи, у начину живљења, на друштвеном, политичком, културном нивоу?
КК је ресторан или кафана која превазилази угоститељске оквире и улази у друштвене, културне, па и у политичке сегменте живота Београда и Београђана, тако да и данас представља једну од важних тачака у кафанском животу Београда, тако да је наш драги Тирке био у праву када је рекао да се све суштински мења кад на мапи кафанског живота Београда нема КК.
КК је више од 70 година место окупљања љубитеља добре атмосфере и космополитског духа Београда. То нам говори и чињеница да су се организатори свих важнијих култирних и друштвених дешавања у Бгд-у трудили да своје госте, да бар једном доведу у КК како би се и сами уверили у посебну атмосферу која влада у чувеном Будином подруму. Тако је било у протеклих 70 година, а ја верујем да ће тако бити и у будућности.
Колико је заправо велики изазов ићи у корак са временом, а истовремено остати доследан изворној мисији?
Свакако да јесте велики изазов. Данас, када све напредује страховитом брзином просто се мора ићи у корак са временом. Неки од нас су и сами сведоци тог невероватно брзог развоја технологија у разним областима, али је мени нпр. временом постало веома важно да будемо актуелни на друштвеним мрежама и да преко истих информишемо наше госте о дешавањима у ресторану. Такође нове технологије су омугућиле и ефикаснији рад у самом ресторану, тако да су неке ствари постале потпуно уобичајене, а пре само неколико година су нам се чиниле као научно фантастичне. Наравно све то нам није сметало да останемо посвећени изворној мисисји, тј. да представимо наш град у најбољем светлу, да свако ко дође у КК оде са добрим утиском.
Како данас дефинишете мисију ресторана?
Како данас дефинишемо мисију ресторана…ни мало другачије него што је дефинисана од стране оних који су покренули КК. Пријатељски однос са гостима, добра и са љубављу спремљена храна и то је то. Можда звучи једноставно, али то јесте суштина постојања сваког ресторана.
Које су према Вашем мишљењу добре карактеристике српског угоститељства, а које сегменте је потребно побољшати?
Добре какатеристике српског угоститељства јесу разноликост понуде и квалитет исте. Код нас можете уживати у оријенталним специјалитетима, а одмах затим добити јело или посластицу које представља класику француске кухиње. Ја мислим да је та разноликост најважнија карактеристиака и на томе је потребно још радити, а потребно је пре свега радити на усавршавању људи који се баве овим послом, јер сложићете се људи су у сваком послу ипак најважнија карика.
Ресторан Клуб књижевника и данас је у градским круговима препознатљив по аутентичној, интимној атмосфери коју посебно цене и у којој уживају ваши гости, али и по односу запослених према гостима… Шта је потребно за успешну комуникацију која доводи и до лојалности гостију?
Поверење и обострано разумевање. То су по нашем мишљењу две најважније ствари које дефинишу добру комуникацију, а у даљем контексту и лојалност гостију. Тако, ових дана радимо неку врсту анкете међу нашим гостима, наиме гостима смо пружили прилику да својим сугестијама, тј. жељама и сами учествују у креирању јеловника.
Ако се не варам, у овом послу сте више од 10 година. Шта је оно што Вас највише испуњава у свакодневном раду?
Људи које упознајем и који ми преносе своја животна искустава. Да, кафана је специфично место где ће вам неко кога што можда први пут у животу видите испричати интересантну причу „о једном свом пријатељу“ која у себи носи животне поруке и мудрости. Мало је кафана у Београду где можете срести и разменити мишљење са људима који су веома значајни у областима свога рада као што је то случај у КК.
Ресторан Клуб књижевника један је од најстаријих партнера Битеф фестивала. Зашто Битеф некада, и сада, након толико година сарадње?
Зашто БИТЕФ…Зато што је БИТЕФ од својих почетака био авангарда у театарском смислу, такође и КК на својим почецима био авангарда што се тиче кафана у Београду. Данас смо заједно, ако тако могу да кажем постали класика без које Београд не може. Мислим да је то та веза…
Које госте Битеф фестивала који су уједно били и ваши гости највише памтите?
Искрено гостију се и сећам и не сећам…. Али прва асоцијација на појединца када мислимо на БИТЕФ је господин Јован Ћирилов.
Представа коју нећете пропустити на овогодишњем фестивалу?
Реквијем за Л. На реклами сам чуо музику из представе, тако да ме је та музика купила у првом тренутку, а поред тога, посебно ме интересује и како ће у једној представи бити искомбинована интимна прича о смрти са друштвено политичким темама и проблемима као што су шовинизам, десничарски покрети и ауторитарни режими. Верујем и у избор селектора који су управо ову представу изабрали за свечано затварање фестивала.
