Фото: Владимир Опсеница
“Данас у 16 часова, 10. новембра 2018, сто година након завршетка Првог светског рата који је разорио европску цивилизацију за наредне деценије, не само да се присећамо историје, ми узимамо будућност у своје руке. Време је да инхерентно обећање Европе претворимо у стварност и подсетимо се идеја на којима је основан пројекат европске интеграције. Проглашавамо све присутне у овом тренутку у Европи - грађанима Европске Републике. Признајемо и прихватамо своју одговорност за заједничко наслеђе Универзалне декларације људских права и обавезујемо се да је остваримо. Препознајемо чињеницу да је богатство Европе базирано на вековној експлоатацији других континената и гушења других култура. Због тога нам је задовољство да делимо нашу територију са онима које смо истерали са њихове. Са сваким ко жели бити Европљанин. Европска Република је први корак пута ка глобалној демократији” део је из Манифеста који је прочитао Иван Меденица, уметнички директор Битефа, који је поздравио све присутне и представио Игора Штикса (писац, професор на Факултету за медије и комуникацију) и Ирену Ристић (професорка на Универзитету уметности) који су након тога у Клубу Битеф театра модерирали дебате о будућности европске демократије. Манифест је преведен на преко 20 језика међу којима су и есперанто, латински и каталонски језик.
По први пут у европској историји, грађани и грађанке широм континента су се окупили у истом тренутку, 10. новембра у 16х, да покрену широку дебату о европској демократији и о томе шта значи бити европски грађанин/ка. Са позоришних балкона и јавних простора широм Европе, уметници и грађани/ке су истовремено прогласили Европску Републику, дебатовали и отворили пут за еманципаторско проглашење једнакости грађана изван нације-државе.
По завршеном читању Манифеста Европске Републике на Скверу Мире Траиловић, у Битеф театру је одржан пленум на коме су сви присутни, уз модерирање Ирене Ристић и Игора Штикса, расправљали о садржају Манифеста, предлагали и усвајали амандмане на документ. Другим речима, учесници иницијативе из Србије су пристали на заједнички манифест, али уз значајне измене. Један од амандмана се односио на потребу да се укаже на то да Манифест признаје експлоататорску традицију Европљана у односу на друге континенте, али са жељом да се оваква формулација прошири на традицију експлоатације унутар самог европског континента. Са друге стране, учесници пленума су указали и на то да у европској традицији постоје и позитивни примери равноправне сарадње са другим културама, као што је била она у оквиру Покрета несврстаних земаља. Други амандмани су се односили на потребу да на Манифест утиче и перспектива европских земаља које нису чланице ЕУ (однос према заједничкој валути и тржишту, који гледано из различитих политичких перспектива, ствара различите реакције). Ове измене су за циљ имале потцртавање важности равномерног развоја свих делова Европе, независно од тога да ли се налазе унутар или изван ЕУ. Такође, учесници пленума су изразили став да нова Европска Република треба да предузме кораке ка организовању грађана у локалне заједнице, засноване на принципима директног учешћа у управљању. Предлог измењеног Манифеста који садржи и начелне смернице у вези са конституисањем нових институција Републике, упућен је партнерима широм Европе.
Након дебате настављено је дружење и разговор у неформалној атмосфери уз пиће. У проглашењу Европске Републике учествовали су бројни заинтересовани грађани, новинари, јавне личности и интелектуалци као што су Милена Драгићевић Шешић, Ивана Вујић и многи други.
