Foto: Vladimir Opsenica
“Danas u 16 časova, 10. novembra 2018, sto godina nakon završetka Prvog svetskog rata koji je razorio evropsku civilizaciju za naredne decenije, ne samo da se prisećamo istorije, mi uzimamo budućnost u svoje ruke. Vreme je da inherentno obećanje Evrope pretvorimo u stvarnost i podsetimo se ideja na kojima je osnovan projekat evropske integracije. Proglašavamo sve prisutne u ovom trenutku u Evropi - građanima Evropske Republike. Priznajemo i prihvatamo svoju odgovornost za zajedničko nasleđe Univerzalne deklaracije ljudskih prava i obavezujemo se da je ostvarimo. Prepoznajemo činjenicu da je bogatstvo Evrope bazirano na vekovnoj eksploataciji drugih kontinenata i gušenja drugih kultura. Zbog toga nam je zadovoljstvo da delimo našu teritoriju sa onima koje smo isterali sa njihove. Sa svakim ko želi biti Evropljanin. Evropska Republika je prvi korak puta ka globalnoj demokratiji” deo je iz Manifesta koji je pročitao Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, koji je pozdravio sve prisutne i predstavio Igora Štiksa (pisac, profesor na Fakultetu za medije i komunikaciju) i Irenu Ristić (profesorka na Univerzitetu umetnosti) koji su nakon toga u Klubu Bitef teatra moderirali debate o budućnosti evropske demokratije. Manifest je preveden na preko 20 jezika među kojima su i esperanto, latinski i katalonski jezik.
Po prvi put u evropskoj istoriji, građani i građanke širom kontinenta su se okupili u istom trenutku, 10. novembra u 16h, da pokrenu široku debatu o evropskoj demokratiji i o tome šta znači biti evropski građanin/ka. Sa pozorišnih balkona i javnih prostora širom Evrope, umetnici i građani/ke su istovremeno proglasili Evropsku Republiku, debatovali i otvorili put za emancipatorsko proglašenje jednakosti građana izvan nacije-države.
Po završenom čitanju Manifesta Evropske Republike na Skveru Mire Trailović, u Bitef teatru je održan plenum na kome su svi prisutni, uz moderiranje Irene Ristić i Igora Štiksa, raspravljali o sadržaju Manifesta, predlagali i usvajali amandmane na dokument. Drugim rečima, učesnici inicijative iz Srbije su pristali na zajednički manifest, ali uz značajne izmene. Jedan od amandmana se odnosio na potrebu da se ukaže na to da Manifest priznaje eksploatatorsku tradiciju Evropljana u odnosu na druge kontinente, ali sa željom da se ovakva formulacija proširi na tradiciju eksploatacije unutar samog evropskog kontinenta. Sa druge strane, učesnici plenuma su ukazali i na to da u evropskoj tradiciji postoje i pozitivni primeri ravnopravne saradnje sa drugim kulturama, kao što je bila ona u okviru Pokreta nesvrstanih zemalja. Drugi amandmani su se odnosili na potrebu da na Manifest utiče i perspektiva evropskih zemalja koje nisu članice EU (odnos prema zajedničkoj valuti i tržištu, koji gledano iz različitih političkih perspektiva, stvara različite reakcije). Ove izmene su za cilj imale potcrtavanje važnosti ravnomernog razvoja svih delova Evrope, nezavisno od toga da li se nalaze unutar ili izvan EU. Takođe, učesnici plenuma su izrazili stav da nova Evropska Republika treba da preduzme korake ka organizovanju građana u lokalne zajednice, zasnovane na principima direktnog učešća u upravljanju. Predlog izmenjenog Manifesta koji sadrži i načelne smernice u vezi sa konstituisanjem novih institucija Republike, upućen je partnerima širom Evrope.
Nakon debate nastavljeno je druženje i razgovor u neformalnoj atmosferi uz piće. U proglašenju Evropske Republike učestvovali su brojni zainteresovani građani, novinari, javne ličnosti i intelektualci kao što su Milena Dragićević Šešić, Ivana Vujić i mnogi drugi.
