Фотографија из представе ,,Салома''
****ИЗ КАТАЛОГА 11. БИТЕФА КАДА ЈЕ ЛИНДЗИ КЕМП ГОСТОВАО СА ПРЕДСТАВОМ САЛОМА****
Линдзи Кемп
Линдзи Кемп води порекло од Шекспировог кловна Вилијема Кемпа и, по узору на свог претка, прихватио се улоге забављача ,,да би преживео''.
Уметност сликања и цртања усавршавао је на Bradford College of Art, да би се после тога посветио студирању плеса са Ballet Rambert и Sigurd Leeder, као и са Charles Weidman-ом. Проучавао је такође и пантомиму код Марсела Марсоа. Прошао је кроз најшири спектар позоришне уметности, а радио је и на филму, драми, варијатеу и кабареу. Захваљујући многостраности и богатству стеченог искуства, могао је да формира властиту групу, 1962. године.
Линдзи Кемп је успео да створи сложени и јединствен позоришни облик, који се заснива на емоцији. У својим остварењима користи се покретима, усмереним да нагласе сву лепоту ,,тишине'', док је задатак музичког дела и истицање присутног ћутања.
Са својом групом, која је стално радила на техничком усавршавању, дао је представе на бази игре, глуме и пантомиме, споменућемо Војцека, Слушкиње, Легенде, Цвеће и, најновију, Салому.
У кооперацији са Celestino Coronado, група је снимила неколико филмова, укључујући ту и Lindsay Kemp Circus, La chambre des Anges (Соба анђела) и Miroirs (Огледала), а предвиђено је снимање филмске верзије Flowers (Цвеће).
У жељи да пружи што ефикаснију подршку својој групи, Линдзи Кемп је наставио своју свестрану каријеру као глумац, играч, учитељ, кореограф сликар, цртач и директор трупе.
Учествује и у више филмова Рикарда Фелинија и Џона Касаветеса, као и у филмовима Кена Расела: Savage Messiah (Дивљи месија), Valentino (снимање у току), The Wicker Man и Sebastiane. После успеха који је доживео његов балет The Parade’s gone by (Парада је прошла), добија понуду од Rambert Company да у својству кореографа постави друга дела на њиховој позорници.
У Јеванђељу нема помена о личности по имену Салома. Она је једноставно Иродова кћи. Али као таква, постала је најславнија жена у историји и уметности.
У Средњем веку она је омиљена тема сликара, било као декоративна основа за оријенталне гозбе или као плесачица са морбидном привлачношћу. Песници и приповедачи писали су о њој, износећи своје личне и понекад необичне претпоставке о разлозима њених поступака, а кратка прича Густава Флауберта, под називом Ирод, послужила је Маснеу као инспирација за оперу Иродијада. Детаље из те приче користио је за свој позоришни комад и Оскар Вајлд.
Нови извор инспирација Вајлд је нашао у делима француског сликара Густава Мореауа, чије слике и цртежи Саломе висе у Лувру. Салому је Оскар Вајлд написао на француском. Понудио је Сари Бернхардт, која је одмах приступила пробама, у Лондону, преузевши главну улогу. Лорд Chamberlain је, међутим, ускратио дозволу за извођење комада, позивајући се на забрану јавног приказивања дела библијског карактера на позорницама Енглеске.
Вајлдова Салома је шокирала свет. У The Critic as Artist (1890), Вајлд захтева да се модерном уметнику омогући слобода испитивања најмрачнијих и социјално најнезгоднијих особина људске душе.
Привлачност приче о Саломи настављала се у виду ланчане реакције. Aubrey Beardsley је дао нову верзију својих илустрација, коришћених за прво енглеско издање Вајлдове Саломе. Као позоришни комад, она је инспирисала Рихарда Штрауса да напише оперу; Холивуд је снимио више филмова о фамозној играчици са седам велова; сада ћемо је видети у новој интерпретацији Lindsay Kemp Company. Дејвиду Боувију, који се први пут појавио као извођач са поменутом групом (Clowns и Pierrot in Turquoise), Кемп намењује своју продукцију Ziggy Stardust Shows. У пуној контрадикцији са овим светом попа, Кемп даје директиве за дела изведена на Academia Filamosica, у Риму. Поред осталог, сарађивао је у продукцијама Oxford Playhousa, режирао комаде на Исланду и наступао у драмским продукцијама лондонског West-Enda. Његово дело, као и достигнућа чланова групе, добро су позната на фестивалима у Риму, Цириху, Даблину, Берлину и Сполету.
Мик Џегер је једном послао Линдзи Кемпу 500 кринова, у знак признања за његову уметност. Сер Alec Guinness га је јавно прогласио за генија, а славне личности, као што су Рудлоф Нурејев, сер John Gielgud, John Cage, Andy Warhol и Dame Marie Rambert одали су највећу почаст изузетним и многостраним особинама Линдзи Кемпа и његовом јединственом позоришном облику.