Fotografija iz predstave ,,Saloma''
****IZ KATALOGA 11. BITEFA KADA JE LINDZI KEMP GOSTOVAO SA PREDSTAVOM SALOMA****
Lindzi Kemp
Lindzi Kemp vodi poreklo od Šekspirovog klovna Vilijema Kempa i, po uzoru na svog pretka, prihvatio se uloge zabavljača ,,da bi preživeo''.
Umetnost slikanja i crtanja usavršavao je na Bradford College of Art, da bi se posle toga posvetio studiranju plesa sa Ballet Rambert i Sigurd Leeder, kao i sa Charles Weidman-om. Proučavao je takođe i pantomimu kod Marsela Marsoa. Prošao je kroz najširi spektar pozorišne umetnosti, a radio je i na filmu, drami, varijateu i kabareu. Zahvaljujući mnogostranosti i bogatstvu stečenog iskustva, mogao je da formira vlastitu grupu, 1962. godine.
Lindzi Kemp je uspeo da stvori složeni i jedinstven pozorišni oblik, koji se zasniva na emociji. U svojim ostvarenjima koristi se pokretima, usmerenim da naglase svu lepotu ,,tišine'', dok je zadatak muzičkog dela i isticanje prisutnog ćutanja.
Sa svojom grupom, koja je stalno radila na tehničkom usavršavanju, dao je predstave na bazi igre, glume i pantomime, spomenućemo Vojceka, Sluškinje, Legende, Cveće i, najnoviju, Salomu.
U kooperaciji sa Celestino Coronado, grupa je snimila nekoliko filmova, uključujući tu i Lindsay Kemp Circus, La chambre des Anges (Soba anđela) i Miroirs (Ogledala), a predviđeno je snimanje filmske verzije Flowers (Cveće).
U želji da pruži što efikasniju podršku svojoj grupi, Lindzi Kemp je nastavio svoju svestranu karijeru kao glumac, igrač, učitelj, koreograf slikar, crtač i direktor trupe.
Učestvuje i u više filmova Rikarda Felinija i Džona Kasavetesa, kao i u filmovima Kena Rasela: Savage Messiah (Divlji mesija), Valentino (snimanje u toku), The Wicker Man i Sebastiane. Posle uspeha koji je doživeo njegov balet The Parade’s gone by (Parada je prošla), dobija ponudu od Rambert Company da u svojstvu koreografa postavi druga dela na njihovoj pozornici.
U Jevanđelju nema pomena o ličnosti po imenu Saloma. Ona je jednostavno Irodova kći. Ali kao takva, postala je najslavnija žena u istoriji i umetnosti.
U Srednjem veku ona je omiljena tema slikara, bilo kao dekorativna osnova za orijentalne gozbe ili kao plesačica sa morbidnom privlačnošću. Pesnici i pripovedači pisali su o njoj, iznoseći svoje lične i ponekad neobične pretpostavke o razlozima njenih postupaka, a kratka priča Gustava Flauberta, pod nazivom Irod, poslužila je Masneu kao inspiracija za operu Irodijada. Detalje iz te priče koristio je za svoj pozorišni komad i Oskar Vajld.
Novi izvor inspiracija Vajld je našao u delima francuskog slikara Gustava Moreaua, čije slike i crteži Salome vise u Luvru. Salomu je Oskar Vajld napisao na francuskom. Ponudio je Sari Bernhardt, koja je odmah pristupila probama, u Londonu, preuzevši glavnu ulogu. Lord Chamberlain je, međutim, uskratio dozvolu za izvođenje komada, pozivajući se na zabranu javnog prikazivanja dela biblijskog karaktera na pozornicama Engleske.
Vajldova Saloma je šokirala svet. U The Critic as Artist (1890), Vajld zahteva da se modernom umetniku omogući sloboda ispitivanja najmračnijih i socijalno najnezgodnijih osobina ljudske duše.
Privlačnost priče o Salomi nastavljala se u vidu lančane reakcije. Aubrey Beardsley je dao novu verziju svojih ilustracija, korišćenih za prvo englesko izdanje Vajldove Salome. Kao pozorišni komad, ona je inspirisala Riharda Štrausa da napiše operu; Holivud je snimio više filmova o famoznoj igračici sa sedam velova; sada ćemo je videti u novoj interpretaciji Lindsay Kemp Company. Dejvidu Bouviju, koji se prvi put pojavio kao izvođač sa pomenutom grupom (Clowns i Pierrot in Turquoise), Kemp namenjuje svoju produkciju Ziggy Stardust Shows. U punoj kontradikciji sa ovim svetom popa, Kemp daje direktive za dela izvedena na Academia Filamosica, u Rimu. Pored ostalog, sarađivao je u produkcijama Oxford Playhousa, režirao komade na Islandu i nastupao u dramskim produkcijama londonskog West-Enda. Njegovo delo, kao i dostignuća članova grupe, dobro su poznata na festivalima u Rimu, Cirihu, Dablinu, Berlinu i Spoletu.
Mik Džeger je jednom poslao Lindzi Kempu 500 krinova, u znak priznanja za njegovu umetnost. Ser Alec Guinness ga je javno proglasio za genija, a slavne ličnosti, kao što su Rudlof Nurejev, ser John Gielgud, John Cage, Andy Warhol i Dame Marie Rambert odali su najveću počast izuzetnim i mnogostranim osobinama Lindzi Kempa i njegovom jedinstvenom pozorišnom obliku.