U Satiričkom kazalištu Kerempuh, održana je prva najava za medije predstojećeg, 52. Bitefa. Kao i u prethodne dve godine, kada su ove prve, regionalne konferencije za štampu održane u Rijeci, odnosno Ljubljani, i ovog puta je postojao konkretan povod za izbor domaćina konferencije: umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica saopštio je da će u glavnom programu festivala učestvovati predstava "Šest lica traži pisca" koju je, prema poznatoj drami Luiđija Pirandela, režirao Oliver Frljić i to upravo u pozorištu Kerempuh. Pored ove, Medenica je "otkrio" još jednu predstavu iz glavnog programa, a koju sa zagrebačkom povezuje to što ju je takođe režirao Frljić: "Gorki - Alternativa za Nemačku?" u produkciji čuvenog Teatra Maksim Gorki iz Berlina.
Prema rečima umetničkog direktora Bitefa, ove dve predstave čine noseći deo tematsko-problemske linije glavnog programa 52. Bitefa, a koju je ukratko predstavio na konferenciji u Zagrebu. Nju čine predstave koje prepoznaju i osuđuju fenomen jačanja desnog populizma, ksenofobije, netolerancije i autoritarnih režima u Evropi, ali i svetu, koji razgrađuju demokratske ustanove i sistem ljudskih prava, a sve to u sprezi s podivljalim neoliberalnim kapitalizmom. Obe Frljićeve predstave, a kao što je to uvek slučaju u njegovom radu, preispitaju i položaj pozorišta u takvom okruženju, njegovu spremnost i mogućnosti da mu se suprotstavi.
Medenica je izjavio da je naslov predstave "Gorki - Alternativa za Nemačku?" vrlo slojevit. On jasno otvara glavu temu predstave, pitanje da li je berlinski Teatar Maksim Gorki - svojim naprednim, za strance i njihove probleme otvorenim programom - prava društvena alternativa u savremenoj Nemačkoj obeležnoj, kao i skoro sva evropska društva, usponom ekstremne desnice, ili samo alibi za savest umetnika. Konkretno, reč je o usponu Alternative za Nemačku, prve ultradesničarske partije koja je od Drugog svetskog rata ušla u Bundestag. Na samom početku predstave "Šest lica traži pisca", Frljić udara pravo u lice, jer glumci na sceni spremaju, jedan izmaštan satirički igrokaz, primeren baš pozorištu "Kerempuh", čiji su junaci stvarni protagonisti hrvatske desnice. U glavnom delu predstave, od pojave samih "lica", počinje da se prati Pirandelova priča, ali je i ona pametno povezana sa temom desnog populizma, jer "lica", koja su sva članovi jedne bizarne porodice, mole glumce da odigraju njihovu dramu u ime - obiteljskih vrednosti. Upravo bizarnost njihovih odnosa - nasilje, incestuoznost, podvođenje vlastite dece - prikazuje se kao naličje pokliča "u ime obiteljskih vrednosti", koji tako postje izraz dvostrukih moralnih standarda, zaključio je Medenica.
Pored umetničkog direktora Bitefa, na konferenicji za štampu u Zagrebu govorio je i Roman Šušković Stipanović, direktor Satiričkog kazališta Kerempuh, koji je istakao da je ovo prvi put da ovo pozorište gostuje na Bitefu, vodećem festivalu u regionu kako je naglasio, i da mu to predstavlja posebnu čast. Putem video linka, u konferenciju se uključio i sam Frljić koji nije mogao i lično da prisustvuje jer trenutno sprema predstavu u Hanoveru. On je takođe istakao da mu je veliko zadovoljstvo i čast što dve njegove predstave učestvuju na 52. Bitefu, da ovaj festival kontinuirano prati njegov rad, ali i da mu je značajno da na Bitef dođe i kao gledalac kako bi se informisao o nekim od najznačajnijih pojava savremenog svetskog pozorišta.
Druga glavna linija koncepta 52. Bitefa, ona estetska, kao i celokupni glavni program, biće predstavljen na centralnoj konferenciji za štampu, u Beogradu krajem juna.