О ПРЕДСТАВИ

Вечна Русија представља кратак преглед неколико векова историје Русије. Кураторка и критичарка Марина Давидова, заједно са сценографкињом и уметницом Вером Мартинов и композитором Владимиром Раневим, развија перформативни паркур налик инсталацији, који у простору приказује везу између руске историје и садашњег тренутка. Пројекат пружа кратак али блистав интерлудијум политичког, уметничког и сексуалног буђења које је наступило после револуције 1917. године. Због чега те идеје нису могле бити имплементиране на дужи период? Представа покушава да објасни варварске промене совјетског социјализма који се, само десет година по завршетку револуције, трансформисао у тоталитарну диктатуру, вешто сакривену иза комунистичких слогана. Штавише, она се бави стогодишњом чежњом за Руским царством које је постојало пре револуције. Пред нама израња слика велике руске утопије.

О АУТОРКАМА

МАРИНА ДАВИДОВА је позоришна критичарка, историчарка и продуценткиња, запослена на Институту за уметничке студије као Виши научни сарадник. Историју западноевропског позоришта предавала је на разним универзитетима, док је на Руском државном универзитету  за хуманистичке студије држала и бројне радионице позоришне критике. Ауторка је монографије Ende einer Theaterepoche (2005), која обухвата последњу деценију руског позоришта, и уредница књиге Историја западноевропског позоришта од ренесансе до краја XIX века. Позоришну критику пише за дневне новине Iswestja, радећи, притом, и као извршни уредник часописа ТЕАТР. Давидова је уметничка директорка московског Нет-Фестивала, стална колумнисткиња портала Colta.ru, а 2016. била је селекторка фестивала Винер Фествохен. Добитница је низа награда, међу којима је награда „Станиславски“ за најбоље књижевно издање. Вечна Русија њено је прво уметничко дело, настало у сарадњи са Вером Мартинов.

 

ВЕРА МАРТИНОВ била је на функцији уметничке директорке московског Гогољ центра од 2012. до 2015. године. Од 2015, отпочела је независну сарадњу са позориштима, музејима и галеријама. Године 2016. постала је уметничка директорка New Space Theatre of Nations. Осим што је једна од оснивача позоришта Dmitry Krymov Laboratory, она је и његов сценограф и костимограф, а наступа и као глумица. Између 2012. и 2013. радила је у Вотермил Центру Роберта Вилсона. Добитница је многобројних награда, међу којима су награда „Златна Трига“ на Прашком квадријеналу, награда на Единбуршком фестивалу (са позориштем Dmitry Krymov Laboratory), као и награда „Златна маска“ за најбољу сценографију. Вера Мартинов је предавала у студију московског позоришта МХАТ, на Руској академији за позоришне студије (РАТИ/ГИТИС), као и у Британској високој школи дизајна у Москви. Представа Вечна Русија, која је резултат сарадње са Марином Давидовом, прво је њено дело за ХАУ Хебел ам Уфер.

ИЗВОДИ ИЗ КРИТИКА

Комеморативне церемоније за руску револуцију нису покренуте у Москви него у Берлину. Собе које је Давидова креирала заједно са уметницима Вером Мартинов и композитором Владимиром Раневим евоцирају историјску катастрофу и отварају утопијске путеве за бекство.

Керстин Холм, Франкфуртер алгемајне цајтунг

 

Представа указује на неописиву моћ која је завладала Вечном Русијом. У само десет представа, мале групе гледалаца пролазе кроз ову комплексну и просветљујућу инсталацију чији је значај превелики да би је видео тако мали број људи, и која би ускоро требало да буде приказана и на неком другом месту.

Томас Ирмер, Театер дер цајт

 

Попут путовања кроз време, простор у коме је приказана представа Вечна Русија трансформише се из царске трпезарије у хаотично градилиште које симболише доба револуције. Лутке цареве деце леже на тепиху, а дебло ломи драгоцени порцулан: трас!

Петер Лауденбах, Зидојче цајтунг

 

Повезане теме