Споменули сте да Вам се допада наш слоган Свет без људи. Шта је за Вас ''свет без људи''?

Да, врло ми се свиђа слоган. Први пут када сам га прочитао у себи сам га превео, желео сам да видим како би звучао на немачком. И наравно, то је слика која није баш нова, посебно када размислимо о чињеници да имамо неке политичке системе данас који не брину толико о томе која је врста политичког уређења у питању. На пример, немачка представа Вечна Русија покушава то да покаже у неким ситуацијама које се константно понављају од совјетских времена па све до данас што значи да - људи јесу ту, али на неки начин и нису. Тако да, хајде да размислимо о томе да променимо људе, ако нисмо задовољни њима. И зато цитирам Брехта  који је иронично рекао: Па ако влада није задовољна народом, онда треба да размисле о томе да промене народ, да гласају за нов народ.

Током конференције сте споменули значај политичког позоришта. Зашто је политичко позориште толико важно за Вас?

За мене је политичко позориште веома важно јер је то добра прилика да покушамо да проширимо видике, а мени понекад изгледа као да су се наши видици сузили. Ми константно комуницирамо са разним људима са свих страна света, а опет се некако затварамо у свој круг истомишљеника. Ми комуницирамо са њима и кажемо - да, разумем живот на исти начин као и ти и осећам се  као и ти на неки начин, и ти се осећаш као ја, и урадивши то ми заборавимо да је свет ипак веће место од тога, немамо праву интеракцију са онима који имају потпуно другачији став од нашег, који имају сасвим различите представе о томе како друштво треба да изгледа. Већ сам причао о томе - о ситуацији у Немачкој, неки од нас су баш запањени оним што се сада дешава и ти људи се осећају исто, они су у својим мехурима. Зато је сцена место где можемо то да превазиђемо, сцена нам на неки начин даје прилику да видимо шта би се десило када бисмо престали да комуницирамо једни са другима. Комплексно је, наравно, али сагласан сам са оним што је Иван Меденица рекао - политичко позориште је једино позориште о ком треба данас да размишљамо и које ће задржати своју релевантност.

Шта је за Вас Битеф?

Битеф је најзначајнији позоришни фестивал на западном Балкану, то је оно што је очигледно. Ово је други Битеф ком имам прилику да присуствујем у Београду, али сам о њему чуо и пре него што сам дошао овде - ако питате људе из позоришта, нпр. битне редитеље из Немачке као што је Остермајер и многе друге редитеље, сви гаје одређена осећања према Битефу, јер су били овде, провели су сјајне вечери у Београду, тако да бих рекао да је Битеф бренд. То је Битеф за мене лично, али такође је важна и та традиција 52 године константне подршке са немачке стране.

Ваш фаврит овогодишњег програма је представа?

Оно што сам чуо данас звучи обећавајуће. Израелска и француска представа, као и две представе из Немачке које су различите, али се обе баве политичким темама, по мом мишљењу вредне су гледања. Оно што је посебно код Вечне Русије је такође то што је мали број гледалаца дозвољен у исто време, тако да је то разлог зашто ова представа има девет извођења у три дана.