На слици: Маја Јосифовић
Ваш ресторан одликује естетика простора, кућни амбијент, без оне класичне ресторанске атмосфере, иако је у питању ресторан. Зашто сте тежили таквом месту, тј. "ресторану без ресторана"?
Идеја о таквом, да кажем, "необавезном" месту је постојала одавно, вероватно због "уметничке" позадине и жеље да ти радно место буде као код куће. Као атеље. Место које свакодневно делиш са пријатељима, породицом и оно што је најлепше - будућим пријатељима. Јер, оно што је дивно код оваквог посла - нису сви муштерије. Када су се стекли услови да нас три отворимо такво место - никако нисмо желеле да одустанемо од таквог концепта.
Ресторан водите вас ТРИ . Како сте се вас три, тј. Бојана, Јелена и ти повезале у једну причу?
Знале смо се и дружиле и пре "Тројке", а идеја о заједничком месту је одувек била присутна, тако да смо сада породица.
Завршила си сценографију на Факултету примењених уметности. У ресторану има доста твојих радова. Шта те је навело да се након тога посветиш раду у угоститељству?
У једном периоду мог живота, кување ме је спасило, а уметност и кулинарство могу бити, а по мом мишљењу и јесу део истог тела.
У ресторану имате занимљиве детаље у ентеријеру, детаље различитог порекла - од натписа, преко честитки, фигурица, слика, намештаја…која је њихова прича?
Намештај сам сакупљала много раније и пре прве "Тројке", са разних сајтова и огласа и најразличитијих контејнера, сређивала на својој тераси и складиштила у стану. Пред отварање, стан ми је био као магацин. А детаљи су са свих страна: Каленић пијаце, наравно "Купујем-продајем" огласа, и наши, лични кућни детаљи.
Утицај које кухиње је најдоминантнији у вашем ресторану?
Трудим се да свако јело буде баш ауторско и јединствено, али ако бих морала да се одлучим за порекло кухиње, то би биле француска и италијанска, уз веееелики допринос нанине и бакине кујне. Намерно не "кухиње", него кујне. :)
Како би ти описала људе који посећују ово место?
Заиста најразноврснији тип људи, различитих старосних доба (што би рекли званично), можда са акцентом на уметницима.
Ваш ресторан сада већ има своју историју, локација се променила, али су екипа и специфичност духа самог ресторана остали исти. Шта ти мислиш, шта највише доприноси вашем успешном пословању?
Јелена, Бојана и читав персонал - и у шанку и у кухињи подједнако. Људи који раде.
Током Битефа, угостићете и наше госте, сараднике, пријатеље фестивала, чланове тима. Хајде да им откријемо макар део онога што их чека када кроче у Косовску 51. Који је твој избор - омиљена песма, храна и пиће за идеално поподне у вашој башти?
Храна је увек сезонска и дневно свежа, а за ту прилику, као и до сада, ја ћу направити мени изненађења. :) Како укусом - тако и визуелно, а и текстуално. Музика ће бити највероватније, а и најчешће неки џез. Ове сезоне посебно Тамара Обровац.
Један од хитова ресторана је ракија Шардоневка коју прави Јеленин и Бојанин тата. Како је дошао до рецепта за ову ракију? И да ли у ресторану, у асортиману пића, има још нечега из кућне радиности ваших родитеља?
Бојанин и Јеленин тата Ђорђе прави и сва вина која служимо у ресторану. Виноградар од детињства. Ракија од руже јесте један од куриозитета, а и домаћи правиша од вишње и зове које прави Бојанина и Јеленина мама. :)
Зашто Битеф?
Зато што је Битеф био и јесте можда један од најважнијих делова мог одрастања и формирања.
И током претходне две године, били сте део Битеф фестивала. Између осталог, ваш ресторан угостио је и Боба Вилсона, једног од највећих светских позоришних редитеља и авангардних уметника. Како ти оцењујеш, зашто је за Београд важно да буде домаћин великим светским именима из света уметности?
Ја, искрено, још увек не верујем да је Боб Вилсон био код нас и заиста "омазао" тањире. А за Београд, као и било за који град, било где на свету, је битно да угости некога као Вилсона, или Кољаду, или Гебелса, зато што њихов рад може значајно утицати на нечији живот и да га промени, али само на боље. А само бољем и добром тежимо.
