Na slici: Maja Josifović
Vaš restoran odlikuje estetika prostora, kućni ambijent, bez one klasične restoranske atmosfere, iako je u pitanju restoran. Zašto ste težili takvom mestu, tj. "restoranu bez restorana"?
Ideja o takvom, da kažem, "neobaveznom" mestu je postojala odavno, verovatno zbog "umetničke" pozadine i želje da ti radno mesto bude kao kod kuće. Kao atelje. Mesto koje svakodnevno deliš sa prijateljima, porodicom i ono što je najlepše - budućim prijateljima. Jer, ono što je divno kod ovakvog posla - nisu svi mušterije. Kada su se stekli uslovi da nas tri otvorimo takvo mesto - nikako nismo želele da odustanemo od takvog koncepta.
Restoran vodite vas TRI . Kako ste se vas tri, tj. Bojana, Jelena i ti povezale u jednu priču?
Znale smo se i družile i pre "Trojke", a ideja o zajedničkom mestu je oduvek bila prisutna, tako da smo sada porodica.
Završila si scenografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti. U restoranu ima dosta tvojih radova. Šta te je navelo da se nakon toga posvetiš radu u ugostiteljstvu?
U jednom periodu mog života, kuvanje me je spasilo, a umetnost i kulinarstvo mogu biti, a po mom mišljenju i jesu deo istog tela.
U restoranu imate zanimljive detalje u enterijeru, detalje različitog porekla - od natpisa, preko čestitki, figurica, slika, nameštaja…koja je njihova priča?
Nameštaj sam sakupljala mnogo ranije i pre prve "Trojke", sa raznih sajtova i oglasa i najrazličitijih kontejnera, sređivala na svojoj terasi i skladištila u stanu. Pred otvaranje, stan mi je bio kao magacin. A detalji su sa svih strana: Kalenić pijace, naravno "Kupujem-prodajem" oglasa, i naši, lični kućni detalji.
Uticaj koje kuhinje je najdominantniji u vašem restoranu?
Trudim se da svako jelo bude baš autorsko i jedinstveno, ali ako bih morala da se odlučim za poreklo kuhinje, to bi bile francuska i italijanska, uz veeeeliki doprinos nanine i bakine kujne. Namerno ne "kuhinje", nego kujne. :)
Kako bi ti opisala ljude koji posećuju ovo mesto?
Zaista najraznovrsniji tip ljudi, različitih starosnih doba (što bi rekli zvanično), možda sa akcentom na umetnicima.
Vaš restoran sada već ima svoju istoriju, lokacija se promenila, ali su ekipa i specifičnost duha samog restorana ostali isti. Šta ti misliš, šta najviše doprinosi vašem uspešnom poslovanju?
Jelena, Bojana i čitav personal - i u šanku i u kuhinji podjednako. Ljudi koji rade.
Tokom Bitefa, ugostićete i naše goste, saradnike, prijatelje festivala, članove tima. Hajde da im otkrijemo makar deo onoga što ih čeka kada kroče u Kosovsku 51. Koji je tvoj izbor - omiljena pesma, hrana i piće za idealno popodne u vašoj bašti?
Hrana je uvek sezonska i dnevno sveža, a za tu priliku, kao i do sada, ja ću napraviti meni iznenađenja. :) Kako ukusom - tako i vizuelno, a i tekstualno. Muzika će biti najverovatnije, a i najčešće neki džez. Ove sezone posebno Tamara Obrovac.
Jedan od hitova restorana je rakija Šardonevka koju pravi Jelenin i Bojanin tata. Kako je došao do recepta za ovu rakiju? I da li u restoranu, u asortimanu pića, ima još nečega iz kućne radinosti vaših roditelja?
Bojanin i Jelenin tata Đorđe pravi i sva vina koja služimo u restoranu. Vinogradar od detinjstva. Rakija od ruže jeste jedan od kurioziteta, a i domaći praviša od višnje i zove koje pravi Bojanina i Jelenina mama. :)
Zašto Bitef?
Zato što je Bitef bio i jeste možda jedan od najvažnijih delova mog odrastanja i formiranja.
I tokom prethodne dve godine, bili ste deo Bitef festivala. Između ostalog, vaš restoran ugostio je i Boba Vilsona, jednog od najvećih svetskih pozorišnih reditelja i avangardnih umetnika. Kako ti ocenjuješ, zašto je za Beograd važno da bude domaćin velikim svetskim imenima iz sveta umetnosti?
Ja, iskreno, još uvek ne verujem da je Bob Vilson bio kod nas i zaista "omazao" tanjire. A za Beograd, kao i bilo za koji grad, bilo gde na svetu, je bitno da ugosti nekoga kao Vilsona, ili Koljadu, ili Gebelsa, zato što njihov rad može značajno uticati na nečiji život i da ga promeni, ali samo na bolje. A samo boljem i dobrom težimo.
