Ovogodišnji 52. po redu Bitef završiće se audio-vizuelnim spektaklom Rekvijem za L. i tako će se i formalno i idejno zaokružiti priča predstojećeg Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala čiji je slogan Svet bez ljudi. Predstavu je postavlila belgijska kompanija le bale se d la be, a autori su čuveni kompozitor Fabricio Kasol i proslavljeni koreograf Alen Platel. Zajedno sa četrnaest izvođača oni su uspeli da naprave spoj Mocartovog Rekvijema, afričke muzike, različitih, naizlged nespojivih, muzičkih tradicija džeza i opere, i scensku partituru svedene minimalističke koreografije prožete najsnažnijim grandioznim emocijama koje prati pogrebni ritual. U pojedinim momentima nije sasvim sigurno da li pokret prati muziku ili je upravo on taj koji je stvara. Publika u pozadini scene svedoči preko video-rada poslednjim momentima života bele gospođe i na taj način se stvara izuzetno nežna, blaga i intimna atmosfera. A s obzirom na ansambl koji je pretežno sastavljen od ljudi afričkog porekla, dobija se utisak multikulturalnog pogrebnog obreda. Gotovo da sve deluje kao odgovor na pitanje: kako bi zvučala kompozicija Rekvijem da je Mocart rođen u Africi i to u 21. veku? Muzička predstava Rekvijem za L. ne ostaje samo u ovoj dimenziji, već poseduje i vrlo jasan i jak politički i socijalni aspekt. Ovo je crno opelo za beli svet. Opelo za potlačenima širom sveta. Sahrana za sve ugoržene i one bez ljudskih prava. Sputane novim desničarskim pokretima i autoritativnim režimima. Jer najbrže rastuća pojava sa najvećim stepenom širenja današnjeg vremena verovatno nije ni tehnologija niti bilo koja industija, već upravo - nejednakost.
U kritici magazina Culture Whisper, Tereza Gerero navodi da nas Rekvijem za L. suočava sa sopstvenom smrtnošću na način koji je istovremeno i tužan i radostan, miran i bučan. To je delo jedinstvene snage koje, ukoliko mu se prepustite, izaziva katarzu.
U liturgijskom zapisima u rekvijemskoj misi izgovara se: Podari im večni život, Gospode.
A ovom scenskom izvedbom, autori kažu: Podari nam večni život, Pozorište!
Divna Stojanov