Ovaj lokalitet izabran je u skladu sa naslovom ovogodišnjeg festivala „Svet bez ljudi“.
Naslov tematizuje fenomen sveta bez pravih ljudi, sveta pred apokalipsom i sveta narušenog duhovnog sklada života individue u neoliberalnom kapitalističkom sistemu.
Svojim putovanjem na sam „početak sveta“, na početak civilizacije, posetivši arheološko nalazište Lepenski vir, otvorili smo mogućnost za iznalaženje nove duhovnosti na samom izvoru njenog stvaranja.
U istorijskom trenutku kada su nam duše opustošene tržišnim ideologijama, Bitef pokušava da nađe ključ, odgovor, utehu za savremenog čoveka. Pozorište, čija je suština ritualna, u potrazi za novovremenom katarzom, svoju inspiraciju nalazi u bazi, u praistorijskom i ranom istoricizmu. Na lokalitetima čiji kamen pamti „vreme kad je duh bio mlad“ pokušavamo da nađemo matricu novog početka, nove humanosti, nove čovečnosti.
Berba vina u Rogljevu, nalik je na daleke dionizijske svečanosti. Duh Dionisa, duh vina, veselja, životne radosti, pesme i smeha, otvorili su nam vrata iskonske radosti postojanja. Tradicija lepote, opijenosti i detinjeg radovanja, te srdačnosti naših domaćina vodili su nas do osećanja nepomućene strasti stvaranja. Uz horove dece, tradicionalnu igru i pesmu, te najkvalitetnije note najboljih domaćih vina i večeru u seoskom domaćinstvu Jovanović, doživeli smo nezaboravno iskustvo iskonske ritualne radosti, tako zaboravljene, skučene i potisnute u osećanju sveta savremenog urbanog čoveka.
Put nas je dalje vodio pravcem Negotin, Zaječar, ka Gamzigradu, najvažnijem arhe lokalitetu u Evropi - carsku palatu Feliks Romuliana.
U Negotinu smo posetili Muzej Krajine, Todorčetov konak - muzej hajduk Veljka i kuću Stevana Mokranjca, našeg slavnog kompozitora, koji je posvetio veliki deo svoga stvaralaštva nacionalnoj duhovnoj muzici. U ključu nacionalne, epske, mitske i tradicionalne zaostavštine Balkana, bili smo u direktnom dijalogu sa suštinom umetničkog bića - svoga nasleđenog i izgrađenog ali i narušenog identiteta. Okrepljeni, preporođeni, obnovljenih mističnih izvora sopstva, nastavljamo pozorišni dijalog savremenog i pradavnog, kreirajući puniju sliku razloga logike postojanja savremenog čoveka.