Ваша вина Фантазија, Рапсодија и Росе посвета су Францу Листу, његовом таленту, духу и дубокој вези с бачким крајем. Зашто сте одлучили да посветите вина баш њему?
Док је био жив, Франц Лист је био велики љубитељ вина од кадарке која су важила за господска вина и највише његовом заслугом су се пила на дворовима широм Европе. Сматрамо да је он делом заслужан за очување кадарке у Мађарској. Тако да је то један од разлога што смо наша вина назвали по његовим композицијама.
Оно на чему ваша винарија инстистира, то је да се сав посао обавља ручно. Зашто је у производњи вина то толико важно?
Тај начин производње јесте скупљи, али присуство људског фактора у већој количини нам омогућава да изаберемо најбољу сировину за вино, да све процесе квалитетно испратимо и да будемо сигурни да ће производ бити врхунског квалитета.
Винарија Тонковић налази се на Бачким виноградима и специфична је по томе што на свих 8,5 хектара винограда гаји само једну сорту грожђа - аутохтону сорту кадарку. Кадарку, која је по колико-толико поузданим траговима у ове крајеве донета крајем XVII века из околине Скадра, са великом сеобом под Арсенијем III Чарнојевићем. Откријте нам нешто више о тој сорти грожђа и зашто сте се одлучили баш за њу?
Управо тако. 1690. године, са великом сеобом Срба, кренула је и кадарка. Једно време се узгајала у Неготину, мало у Шумадији и на Фрушкој Гори, али нигде се није нарочито задржала. На свом путу ка северу завршила је у Мађарској, где се дан данас доста праве вина од кадарке, јер имају основни предуслов за то, а то је песковито тло. Када је 2008. утемељитељ винарије Тонковић, господин Игнације Тонковић, одлучио да засади винограде, прва мисао је била да направи нешто аутентично за тај крај, а кадарка то свакако јесте. Међутим, савети стручних људи били су да се да се не сади кадарка због своје осетљивости на влагу, танке покожице, неискуства о тој сорти у Србији. Међутим, та решеност да вино од кадарке пласирамо на тржиште Србије је пресудила, посадили смо кадарку.
Фантазија је 2012. добила сребрну медаљу у Лондону, на највећем такмичењу на свету Декантеру, са 91 освојеним поеном. Рапсодија је на Декантеру 2017. добила бронзану медаљу. Какве су то награде и колико оне значе за вашу винарију?
Знајући да је Декантер највеће такмичење на свету када је оцењивање вина у питању, свакако да нам те награде изузетно значе. А још више нам значи континуитет освајања истих. Сваке године неко вино освоји макар сребро, што је за Србију, у којој се винска сцена тек развија, јако леп резултат. На овогодишњем Декантеру Рапсодија је освојила сребро са освојених 90 поена.
Вински туризам више је од пуког обилажења винарија. Шта он представља за вас лично, а који је његов допринос привредном потенцијалу наше земље?
Вински туризам је грана туризма који је још увек у зачетку. Заједничким напором винарија и локалних самоуправа, та грана се лепо развија и људи се све више одлучују да викенде проведу у обиласку винарија. Рецимо код нас, на Палићу, поред наше винарије, људима су у понуди још 7-8 винарија у једном кругу од 4-5 км. Када то узмемо у обзир, а притом да је ту и прелепо Палићко језеро, врло је јасно да наша привреда може и те како имати користи од винског туризма.
Ваше вино се на празник Светог Урбана шаље поглавару Римокатоличке цркве. Како се то десило, како је ваше вино стигло до папе?
Опет се враћамо на Франца Листа. Поред бројних дворова на којим је пио кадарку, један од омиљених је био Ватикан, заједно са својим тадашњим пријатељем Папом Пијом IX. Ту чињеницу је Игнације Тонковић искористио да ступи у контакт са Бачким епископом и да преко његових контаката покуша да врати традицију конзумирања вина од кадарке у Ватикану. 2009. године је то и успео. Вино је освештано, послато у Ватикан и од тада се наша вина пију тамо сваке године на празник Светог Урбана, 28. маја.
Како би изгледало ваше имагинарно најбоље вино на свету?
Не бих да ме људи схвате погрешно, али наша Фантазија је вино које је апсолутно по мом укусу. Лагано црвено вино, елегантно и мекано, али опет комплексно и префињено вино у коме се карактер црвеног воћа стапа са зачинским нотама, нежним танинима и разиграном свежином. Одлежава годину дана у бурету, а на тржиште излази само када је апсолутно спремна. Тако да осим мириса трешње, вишње, бруснице и шљиве, можете пронаћи и мирисе црне чоколаде и ваниле.
Зашто је вино уметност у боци?
Свака година је различита, временске прилике су увек другачије, никада вино не може да буде исто. То је јако тежак и стресан посао, када зависите од временских прилика на које не можете да утичете, и када свако јутро гледате у небо и рачунате да ли има довољно сунца, да можда није премало или можда превише. Уједно је то и лепота бављења овим послом. То некако уђе у крв, и сва та очекивања и надања су страст која покреће све винаре.
Зашто сте се одлучили да подржите Битеф?
Пре свега због традиције. Када имате фестивал са тако дугим континуитетом квалитетног одржавања свакако желите да будете део тога. Такође, култура је јако битна нашој винарији, тако да су та два разлога сасвим довољна да направимо сарадњу са Битефом.