Овај локалитет изабран је у складу са насловом овогодишњег фестивала „Свет без људи“.
Наслов тематизује феномен света без правих људи, света пред апокалипсом и света нарушеног духовног склада живота индивидуе у неолибералном капиталистичком систему.
Својим путовањем на сам „почетак света“, на почетак цивилизације, посетивши археолошко налазиште Лепенски вир, отворили смо могућност за изналажење нове духовности на самом извору њеног стварања.
У историјском тренутку када су нам душе опустошене тржишним идеологијама, Битеф покушава да нађе кључ, одговор, утеху за савременог човека. Позориште, чија је суштина ритуална, у потрази за нововременом катарзом, своју инспирацију налази у бази, у праисторијском и раном историцизму. На локалитетима чији камен памти „време кад је дух био млад“ покушавамо да нађемо матрицу новог почетка, нове хуманости, нове човечности.
Берба вина у Рогљеву, налик је на далеке дионизијске свечаности. Дух Диониса, дух вина, весеља, животне радости, песме и смеха, отворили су нам врата исконске радости постојања. Традиција лепоте, опијености и детињег радовања, те срдачности наших домаћина водили су нас до осећања непомућене страсти стварања. Уз хорове деце, традиционалну игру и песму, те најквалитетније ноте најбољих домаћих вина и вечеру у сеоском домаћинству Јовановић, доживели смо незаборавно искуство исконске ритуалне радости, тако заборављене, скучене и потиснуте у осећању света савременог урбаног човека.
Пут нас је даље водио правцем Неготин, Зајечар, ка Гамзиграду, најважнијем архе локалитету у Европи - царску палату Феликс Ромулиана.
У Неготину смо посетили Музеј Крајине, Тодорчетов конак - музеј хајдук Вељка и кућу Стевана Мокрањца, нашег славног композитора, који је посветио велики део свога стваралаштва националној духовној музици. У кључу националне, епске, митске и традиционалне заоставштине Балкана, били смо у директном дијалогу са суштином уметничког бића - свога наслеђеног и изграђеног али и нарушеног идентитета. Окрепљени, препорођени, обновљених мистичних извора сопства, настављамо позоришни дијалог савременог и прадавног, креирајући пунију слику разлога логике постојања савременог човека.