NO43-Prljavstina - Представа | 52. Битеф

Театар НО99 биће једно од највећих открића за публику 52. Битефа, посебно ако се има у виду то да на нашем фестивалу никад нисмо видели ниједну трупу из Естоније. Међутим, ова компанија већ је међународно позната и призната, посебно откако је 2017. године добила престижну награду „Премио Европа: Позоришна реалност", а њен редитељски тандем, Ене-Лис Семпер и Тит Ојасо, режирао је и у другим срединама, пре свега у Немачкој. Представа НО43 Прљавштина вид је физичког театра пре него савременог плеса, с израженим ликовним аспектом. Десет телесно сјајно артикулисаних драмских глумаца изводе, у рингу испуњеном блатом, низ разноврсних, претежно невербалних ситуација: у распону од сцена из свакодневног живота до оних које развијају хришћанске алегорије. Заједничко им је то што су све комичне и апсурдне, као нека варијација Јонесковог театра, али и то што граде „глобалну метафору" распада савременог света – оног који се „ваља у блату". Али, управо то што се глумци дословно ваљају у блату и што се ситуације стално мењају и развијају у новим, неочекиваним и апсурдним правцима, онемогућава да представу сведемо само на ову, површну метафору: њен снажан перформативно-визуелни ефекат односи превагу над било којим изричитим значењем... Старија публика Битефа сигурно ће се с носталгијом присетити представа после којих је развијена предрасуду да је београдски фестивал нових тенденција место где „публику гађају блатом".

О ПРЕДСТАВИ

Има оних који савремени свет сматрају једним о највећих достигнућа човечанства. Са друге стране, постоје они који сматрају да се данас све своди на лично постојање. Представа Ене-Лис Семпер и Тит Ојасона НО43 Прљавштина представља кореографску симфонију о тренутку распада света, испуњену максималном пажњом и енергетским набојем људи на сцени. То је представа која вас зграби и не пушта. „Прошло је већ пет дана, а ја и даље не могу из главе да избацим тај призор“, написао је један критичар. „Призори су изузетно моћни, а представа одузима дах. Тако изванредна представа можда никада раније није виђена у естонском позоришту.“ Представа је одмах након премијере покренула ватрену дискусију и у медијима и међу широм јавношћу. Неки су сматрали да такве представе не треба да постоје, док су други изјављивали да никада раније нису видели тако узвишену и поетску представу.

О АУТОРИМА

ЕНЕ-ЛИС СЕМПЕР (интердисциплинарна уметница) и ТИТ ОЈАСО (позоришни редитељ) основали су 2005. године Театар Н099, чији су и уметнички директори. Њих двоје су постали нераскидив двојац који је, заједно са глумцима трупе Театар НО99, доживео огромно признање за свој рад широм Европе. Ојасо и Семпер креирају разне позоришне форме, од представа што се играју у канцеларијама и другим непозоришним просторима, до радова за телевизију и филм, као и грандиозне представе за публику од неколико хиљада људи. Често бирају визуелно изражајни сценски приступ и храбро покрећу најкомплекснија друштвена питања. Последња представа Ене-Лис Семпер са трупом Театар НО99 јесте представа НО33 Хистерија, која је премијерно приказана у децембру 2017. године. Последња представа Тита Ојасоа са трупом Театар НО99 била је НО32 Добронамерни, заснована на истоименом роману Џонатана Литела, чија је премијера била у децембру 2017. године. Осим са трупом Театар НО99, Тит Ојасо и Ене-Лис Семпер своје међународне каријере већ годинама граде кроз сарадњу са Минхенер Камершпиле и Талијатеатар Хамбург (Немачка), где је једна од њихових последњих представа била Сат током ког нисмо ништа знали једни о другима Петера Хандкеа, чија је премијера била у априлу 2015. године. Та представа позвана је на фестивал Винер Фествохен (Аустрија) и Рурфестшпиле (Немачка, обе 2015. године), а била је приказана и на отварању Холанд Фестивала (Холандија, 2016). Последња представа Ојасоа и Семпер у Талијатеатру, Ивица и Марица, премијерно је приказана у априлу 2018. године. Као главна карактеристика рада Семпер и Ојасоа често се наводе велика сценска енергија и компактност глумачког ансамбла. Њихов рад, осим тога, одликује и њихово умеће да из личних искустава и емоција развију друштвене метафоре.

ИЗВОДИ ИЗ КРИТИКА

„Управо се то догађа у представи НО43 Прљавштина. Тела ускомешана у блату. Додирују се, мазе, грле, често прибегавајући мање или више смелим сексуалним стратегијама, необузданој мастурбацији. Међутим, сви ти покрети и гестови, ма колико бесни или нежни, неизбежно се на крају испоставе да су потпуно неоствариво ткање, скоро очајнички сан о могућем развоју неког животног пројекта. А ту неостваривост одлично симболизује с једне стране вода, којом извођачи поливају једни друге кофама или цревом (када падну на земљу, чисти и мокри, као прави магнети за блато), а с друге стране, неодољиви комични ефекат онеобичења, када једни другима, тако штрокави, скидају са рамена неку длаку или из косе сламку.“

Енрико Фјоре, Контрошена

„Одела и хаљине протагониста неприкладне су за плес по блату. Од публике их, не из безразложног страха од прскања, одваја стаклена преграда, јер се без зазора и бојазни испробава све што се са блатом радити може: од бауљања кроз њега, до кљукања и гађања њиме. Скоро без речи, али с великом прецизношћу и телесним напором, НО43 Прљавштина развија битку у блату као камерну драму о међуљудским односима у којој се мушки чопор мачоидно и сексуално, насилно огрешује о женске ликове. У последњој фази, ансамбл Семперове прижељкује невиност животиња на појилу.“

Михаел Вурмицер, Дер штандард

„Редитељи нас из сцене у сцену подсећају на чињеницу да је свет на ивици катаклизме. Катастрофа је на прагу, следи крај свега: природе, друштва, економије, политике, морала, етике. Трчање, падање, вођење љубави, пливање у блату, то је све начин живота познат Сологубовим јунацима, а сада предстоји и нама.“

Јана Мерзон, Тиетер тајмс