Горки – Алтернатива за Немачку? - Представа

Наслов представе Горки – Алтернатива за Немачку? изразито је слојевит. Он јасно поставља питање да ли берлинско позориште „Максим Горки" може да буде – својим напредним, левичарским, за странце и њихове проблеме отвореним уметничким програмом – права друштвена алтернатива у савременој Немачкој. Иако је још увек једно од најотворенијих у Европи, и немачко друштво данас скреће, као и сва друга, удесно, а што потврђује чињеница да је на последњим изборима, први пут после Другог светског рата, у Бундестаг ушла партија екстремне деснице, која се зове управо – Алтернатива за Немачку. На уметнички врло оригиналан и инвентиван начин, Оливер Фрљић и овог пута покреће своју омиљену тему: друштвену функцију театра, његов потенцијал за политички отпор. На њему својствен, квазидокументаран и импровизован начин, у првом делу представе Фрљић критички испитује политичку коректност у пријему глумаца у овај театар (предност мањинским групама), јер такав приступ и даље не одговара стварном проценту странаца у Берлину, а може и да направи позоришни „азил" за етничке и друге мањине. У другом делу, сцена се, и метафорички и буквално, ротира за 180 степени, и ова се тема претапа у осуду експанзије екстремне деснице. Другим речима, покреће се питање да ли је једно прогресивно позориште, ако пристане на извесну гетоизацију и игру у систему, стварни отпор том систему, или само алиби за савест уметника?

О ПРЕДСТАВИ

Данас се, не први пут у историји, суочавамо са ситуацијом у којој се антидемократске силе легитимизују демократским путем, освајајући и стварни и медијски простор, те успевајући да учине своје ставове друштвено прихватљивим. Са тих позиција, затим, оне могу на апсолутно легитиман начин да свргну демократију и заведу ауторитарну диктатуру. До тога не долази само у Пољској или Мађарској, већ и у Немачкој. Представом Горки, Фрљић има намеру да испрати политичку логику како би преиспитао позориште. Али само да би приказао мрачну страну представничке демократије: ако она допушта фашисоидним партијама да уђу у парламент, време је да преиспитамо демократски систем. На 150. рођендан Максима Горког, Фрљић покушава да установи да ли представа Горки може позоришту „Горки“ да помогне да разуме Алтернативу за Немачку. И да ли Алтернатива за Немачку може да помогне у разумевању позоришта „Горки“. Или обратно? Која је сврха демократије ако њени противници могу да изводе представу у њеном простору? И која је сврха позоришта ако његови противници не могу да изведу представу у његовом простору?

О АУТОРУ

ОЛИВЕР ФРЉИЋ:

Оливер Фрљић рођен је 1976. у Босни и Херцеговини. Завршио је филозофију, религијску културу и режију у Хрватској, а данас ради као редитељ, аутор, глумац и теоретичар широм Европе. Представе су му донеле неколико награда и позива на међународне фестивале међу којима су Viner festvohen (представа Мрзим истину!, 2010), као и Фестивал нове драме у Хајделбергу (комад Black Box Shoe, који је режирао у позоришту Шаушпилхаус у Дизелдорфу). Од 2014. до 2016. био је на месту уметничког директора Хрватског народног казалишта у Ријеци. Са те позиције почетком 2016. подноси оставку из протеста према културној политици Хрватске. Оливер Фрљић учествује у пројекту Szenen-Wechsel (Промена сцене, програм фондације Роберт Бош), који се реализује при позоришту „HAU Hebbel am Ufer“. У јуну 2017, Фрљић гостује у позоришту „Максим Горки“ са представом Клетва, базираној на делу Станислава Виспијанског. Премијера те представе у позоришту Teatr Powszechny изазвала је политички скандал и привукла пажњу међународне јавности. Године 2018, Фрљић први пут ради са ансамблом позоришта „Максим Горки“. Са представом Горки - Алтернатива за Немачку? Фрљић следи логику политике у циљу преиспитивања позоришта и демократског система.

ИЗВОДИ ИЗ КРИТИКА

„Оливер Фрљић у берлинском Горки театру растаче АФД - десничарску популистичку и евроскептичну партију. Обележје режије је аветињско: оно објашњава да се културњаци левице баве самим собом, а радикална десница трује климу. Но, то не може бити последња реч, пре свега не у једном од најважнијих политичких театара ове земље.“

Петер Лауденбах, Зидојче цајтунг

„У поређењу с потресеношћу којом је књижевна бранша реаговала на случај Телкамп (десно оријентисани немачки књижевник) или на то да десни радикали могу да учествују на сајму књига, то што се у четвртак догађало на позорници Горки театра, може се назвати пријатељским говором. Не само пријатељским већ и ведрим. Има и сарказма - глумац Фалилу Сек, на крају деведесетминутног комада, с призвуком очајања и беспомоћности све гласније довикује публици у гледалишту: Да ли су фашисти људи!“

Дорис Мајерхенрих, Берлинер цајтунг

„Горки - Алтернатива за Немачку, свесно је рађена рафинованије и захваљујући израженој самоиронији занимљивије… Фрљић се овде свесно служи оним типичним, идентичним животним контекстима тамо запослених протагониста, али не документарном већ праскавом стереотипски играном режијском праксом Горки театра.“

Кристине Вал, Дер Тагесшпигл