Подари нам вечни живот, Позориште!

Овогодишњи 52. по реду Битеф завршиће се аудио-визуелним спектаклом Реквијем за Л. и тако ће се и формално и идејно заокружити прича предстојећег Београдског интернационалног театарског фестивала чији је слоган Свет без људи. Представу је поставлила белгијска компанија ле бале се д ла бе, а аутори су чувени композитор Фабрицио Касол и прослављени кореограф Ален Плател. Заједно са четрнаест извођача они су успели да направе спој Моцартовог Реквијема, афричке музике, различитих, наизлгед неспојивих, музичких традиција џеза и опере, и сценску партитуру сведене минималистичке кореографије прожете најснажнијим грандиозним емоцијама које прати погребни ритуал. У појединим моментима није сасвим сигурно да ли покрет прати музику или је управо он тај који је ствара. Публика у позадини сцене сведочи преко видео-рада последњим моментима живота беле госпође и на тај начин се ствара изузетно нежна, блага и интимна атмосфера. А с обзиром на ансамбл који је претежно састављен од људи афричког порекла, добија се утисак мултикултуралног погребног обреда. Готово да све делује као одговор на питање: како би звучала композиција Реквијем да је Моцарт рођен у Африци и то у 21. веку? Музичка представа Реквијем за Л. не остаје само у овој димензији, већ поседује и врло јасан и јак политички и социјални аспект. Ово је црно опело за бели свет. Опело за потлаченима широм света. Сахрана за све угоржене и оне без људских права. Спутане новим десничарским покретима и ауторитативним режимима. Јер најбрже растућа појава са највећим степеном ширења данашњег времена вероватно није ни технологија нити било која индустија, већ управо - неједнакост.

У критици магазина Culture Whisper, Тереза Гереро наводи да нас Реквијем за Л. суочава са сопственом смртношћу на начин који је истовремено и тужан и радостан, миран и бучан. То је дело јединствене снаге које, уколико му се препустите, изазива катарзу.

У литургијском записима у реквијeмској миси изговара се: Подари им вечни живот, Господе.

А овом сценском изведбом, аутори кажу: Подари нам вечни живот, Позориште!

 

Дивна Стојанов